Amerika nije više obećana zemlja za život nego je to Australija. Australija je najmanji i poslednji otkriveni kontinent, dom kengura i koala. Australijski gradovi Sidnej i Melburn su naročito popularni među turistima.

Australija je daleka zemlja, čini se izolovana od ostatka sveta. Tako pozicionirana, ona je mnogima čudna i nedodirljiva, ali mnogi njenu udaljenost od Evrope doživljavaju upravo kao australijski glavni adut.

Australija je zemlja Aboridžina i evropskih doseljenika. Australija je zemlja jedinstvenog i neponovljivog biljnog i životinjskog sveta.

Cena putnog osiguranja za Australiju

Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, da li je individualna ili porodična polisa, kao i visine osigurane sume i osiguravajuće kuće.

U ovom trenutku, na period od 20 dana, cena putnog osiguranja za Australiju bila bi od 4,965 – 13,550 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.

Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.

Australija – kontinent i država

Australija je kontinent koji obuhvata istoimeno kopno/ostrvo na kojem se nalazi država Australija, potom obuhvata Tasmaniju, Novu Gvineju kao i veći broj manjih ostrva.

Šire posmatrano, Australija je deo Okeanije kojoj pripada Polinezija sa Novim Zelandom, Melanezija sa Novom Gvinejom, Mikronezija i Malajski arhipelag.

Australija je okružena Indijskim, Južnim i Tihim okeanom.

Prirodna podela Australije je sledeća:

• Zapadno-australijska visoravan
• Središnja-australijska nizija
• Australijski Alpi i Kordiljeri na istoku zemlje

Najviša tačka u Australiji se nalazi na 2.234 metara nadmorske visine (vrh Košćuško).

Australija broji nalazišta zlata, olova, cinka, kobalta, bakra, nikla i mangana.

Mari i Darling su najznačajnije australijske reke.

Australija je pretežno suv kontinet. Obradivo je samo 6% zemljišta. Ali zato je stočarstvo, naročito uzgoj ovaca, jedno od najvažnijih grana privrede.

Klima u Australiji

U Australiji, koja je velika koliko Evropa, se razlikuju četiri klimatska uslova: tropski, umereno-topli, pustinjski i mediteranski.

Na severu Australije vlada tropska klima, tako da se ovde smenjuju tropske šume i pustinje. Sever zemlje ima problem sa ciklonima zbog vremenske pojave El Ninjo. Tokom februara i marta su monsuni zastupljeni na severozapadu zemlje.

Umereno-topla klima je zastupljena na jugoistoku i jugozapadu zemlje (najnaseljeniji deo Australije). Savane su zastupljene na samom jugu, gde su padavine retka pojava.

Letnji meseci su decembar, januar i februar, kada se putovanje i preporučuje, a blaga zima traje od juna do avgusta. Sneg je prisutan samo u južnim planinskim krajevima.

Poreklo reči Australija

Reč Australija potiče od latinske reči australis koja bukvalno prevedena znači „s juga“.

Reč Australija se prvi put pominje u delu „Beleška o Australiji, zemlji posvećenoj Svetom duhu“ (1625. godina).

Australiju su nazivali i Novom Holandijom, kao i petim kontinentom.

Zahvaljujući knjizi „Putovanje u južnu zemlju“, naziv Australija je postao sve zastupljeniji i pominjaniji.

Britanci su 1824. godine zvanično nazvali kontinent s juga Australijom.

Životinjski i biljni svet Australije

Koliko je Australija drugačija od ostatka sveta govori činjenica da od 10.000 vrsta biljaka, oko 8.000 se ne može naći nigde osim u Australiji. Pustinje u Australiji nisu sasvim „gole“ već se u njima nalazi različito rastinje. U Australiji se razlikuje oko 250.000 vrsti gljiva.

Eukaliptusove šume su prisutne na istoku kontinenta i u planinskim oblastima.

Oko 25% površine kontinenta otpada na savane.

Životinjski svet je takođe jedinstven i mnoge vrste se ne mogu sresti nigde drugde npr. sisari torbari (kengur, koala, vombat, valabi itd.). Simbol južnih delova Australije je ptica emu.

Australija nije zemlja predatora, ali je zato toksičnost njenih gmizavaca, insekata i morskih životinja na visokom nivou. Australija nosi epitet najotrovnijeg kontinenta na svetu.

Da Vam maleni smeđi pauk ili nevidljiva meduza Irukanđi ne bi upropastili odmor (čak i došli glave) pre puta obezbedite najbolje putno osiguranje.

Stanovništvo Australije

Australija broji oko 25 miliona stanovnika. Broj stanovnika u Australiji raste iz godine u godinu jer ona i jeste zemlja iseljenika, na prvom mestu Britanaca i Iraca. Nakon II Svetskog rata se populacija u Australiji prvi put drastično promenila i povećala.

Evropski doseljenici su u Australiji zatekli Aboridžine i poneli se prema njima slično kao i prema indijanskim plemenima u Americi.

Do 1973. godine su jedino belci smeli da naseljavaju Australiju, ali onda se zakon promenio tako da su počeli da dolaze svi. Boja kože nije bitna jer svi koji dolaze imaju isti cilj – bolji život.

Australija je najređe naseljen kontinent. Najnaseljeniji deo je obalski pojas istoka, jugoistoka i juga zemlje. Središnji deo je slabo naseljen, dok su pustinje u potpunosti nenaseljene.

U Australiji se govori 226 jezika, ali je zvanični engleski. Što se tiče religije, najviše je protestanata.

Što se tiče administrativne podele, Australija je podeljena na šest država i dve teritorije – Kvinslend, Novi Južni Vels, Južna Australija, Viktorija i Zapadna Australija, Tasmanija; teritorija glavnog grada Kanbera i Severna teritorija.

Gradovi u Australiji

Oko 60% stanovništva živi u najvećim gradovima – Sidnej, Melburn, Brizbejn, Pert, Adelejd, Kanbera i Darvin.

Glavni grad Australije je Kanbera. Bukvalan prevod sa aboridžinskog znači „mesto za susret“.

Najveći grad je lučki grad Sidnej. Brizbejn i Pert su takođe značajne luke, dok je Melburn centar kulturološkog života u Australiji.

Adelajd je poljoprivredni centar.

Darvin je najnaseljeniji grad na severu Australije.

Australija broji 492 nacionalna parka u kojima je sve zaštićeno, preko peščanih plaža, koralnih grebena, šuma eukaliptusa do aboridžanske kulture i umetnosti.

Aboridžini

Aboridžini su domorodci koje su Evropljani zatekli u Australiji. Aboridžini smatraju da su od postanka sveta deo Australije, a naučnici tvrde da imaju i dokaze po kojima Aboridžini kontinent Australiju naseljavaju više od 40.000 godina.

Evropljani su ugrozili prirodno stanište Aboridžina i umalo ih nisu u potpunosti uništili.

Aboridžini su bili lutalice, nisu se vezivali za materijalne stvari. Sporazumevali su se mislima i srcem, a glas im je služio za pevanje i lečenje. Živeli su u skladu sa prirodom i sobom.

Aboridžini su lovili bumerangom, a omiljeni instrument im je didžerido. Didžerido se pravi od eukaliptusa, dugačko je do dva metra i proizvodi duboke tonove.

Danas Aboridžina ima oko 75.000. Žive uglavnom u gradovima i pokušavaju da sačuvaju svoj identitet i kulturu.

2008. godine su se Britanci javno izvinuli za sva zla koja su im naneli u prošlosti.

Vize za Australiju

Za turističku posetu Australiji je neophodno dobiti turističku vizu. Zahtev za vizu se podnosi imigracionom odeljenju koje se nalazi u okviru Ambasade Australije u Beogradu na adresi Vladimira Popovića 38/40. Zahtev za vizu se može podneti i elektronskim putem – border.gov.au.

Ambasada Srbije u Australiji se nalazi u gradu Kanbera (4 Bulwara Close, O’Malley, ACT 2606).

Na granici je neophodno pokazati carinicima povratnu kartu koju treba imati kako ne bi imali problem sa ulaskom u Australiju.

Što se tiče iseljeničke vize za Australiju, bacite pogled na sledeći blog – iseljenicka-viza-za-australiju

Pozivni broj za Australiju je +61. Broj za hitne slučajeve je 000.

Nacionalna valuta je australijski dolar.

Saznajte šta sve pokriva putno zdravstveno osiguranje i da li je obavezno.

Kako stići do Australije?

Plovidbenim putem preko Sueca, Australija je od Evrope udaljena čitavih 20.000 kilometara!

Beograd je od Sidneja vazdušnim putem udaljen 15.679 kilometara, a od Melburna 15.400 kilometara. Definitivno je najbezbolnije do Australije stići avionom.

Međunarodni aerodromi su smešteni u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Pertu i Kernsu.

Cena povratne karte do Sidneja se u proseku kreće oko 1.000 evra sa kompanijama AirFrance, Emirates, Turkish Airlines itd. Naravno, cena karte zavisi i od sezone, trenutka kada rezervišete kartu i slično. Najkraći let traje 21 sat sa kompanijom Etihad i presedanjem u Abu Dabiju.

Do Melburna takođe najkraći let traje oko 20 sati sa kompanijom Qatar Airways i presedanjem u Dohi.

Melburn ima vremensku razliku od +8 u odnosu na Srbiju, a Sidnej +9 sati.

Aerodrom u Sidneju je najveći u Australiji i godišnje opsluži oko 30 miliona putnika.

Zanimljivosti o Australiji

Na grbu Australije se nalaze kengur i ptica emu. Obe ove životinje se kreću jedino ako hodaju/trče napred, nikada unazad. Simbolično gledano, one su nosioci razvoja i australijskog pogleda i kretanja u smeru budućnosti.

Izvan Grčke, najviše je Grka u Melburnu.

U Australiji se jede meso kengura. Meso kengura se smatra zdravijim mesom od govedine i jagnjetine.

Pored engleskog, u Australiji se mogu čiti italijanski, grčki, kantonski, arapski, vijetnamski i mandarinski jezik.

Australija je druga zemlja na svetu (prva je Novi Zeland) koja je dozvolila ženama da glasaju 1902. godine.

Kanbera je postao glavni grad Australije kako bi se okončalo rivalstvo između Sidneja i Melburna u trci za pobednika glavnog grada.

Saudijska Arabija uvozi kamile iz Australije.

Nijedna nacija na svetu se ne kocka koliko Australijanci. Takođe su dugo važili i za naciju koja najviše popije piva.

Najstariji fosil je pronađen u Australiji.

Ako ste mislili da je struja u Srbiji skupa, niste posetili zemlju gde su računi za električnu energiju najveći – Australija.

Prvi doseljenici Australije su bili britanski zatvorenici i robijaši.

U Australiji je mnogo više kengura nego ljudi.

Australija broji preko 10.000 plaža.

Melburn je poznat i pod imenom Batmania.

Najduži auto-put na svetu (14.500 kilometara) se nalazi u Australiji.

U državi Viktorija, samo licencirani električar sme da menja sijalice u domaćinstvima.

1981. godine je poslednja osoba u Australiji umrla od ujeda pauka.

Australiji pripada i deo Antartika.

Od kako su Britanci naselili Australiju, broj koala se sa 10 miliona spustio na 43.000.

U Australiji postoji ružičasto jezero i naučnici ne znaju zašto je tako obojeno.

Australija je zemlja surfera.

Centar kulture u Australiji – Melburn

Melburn je glavni grad savezne države Viktorija. Nalazi se na ušću reke Jar koja se uliva u zaliv Port Filip.

Moda otvaranja barova na krovovima visokih zgrada je počela u Melburnu. Preko dana obiđite jedan od mnogobrojnih grčkih restorana, a uveče ispijajte piće i đuskajte na nekom krovu.

Melburn je moderan grad prepun znamenitosti. Na prvom mestu treba pomenuti Federacijski trg, potom, Nacionalnu galeriju Viktorija i Muzej Melburn.

Nacionalna galerija sadrži najveću australijsku zbirku međunarodne umetnosti. Muzej Melburn je najveći australijski muzej u kojem ćete naleteti na ogromnu Rubikovu kocku, skelete dinosaurusa, prašumu itd.

U Melburnu mnogo toga ima izložbenu i muzejsku vrednost, pa i zatvor – Old Melbourne Goal.

Kraljevska botanička bašta ima reputaciju najuređenijih vrtova u Australiji. U Melburnu se nalazi i najstariji zoo-vrt u Australiji.

Najpoznatije mesto za održavanje kriket utakmica na svetu se nalazi u Melburnu – Melbourne Cricket Ground.

Najviša zgrada južne hemisfere se nalazi u Melburnu i broji 55 spratova – Melbourne Observation Deck.

Melburn je australijski grad hedonista i umetnika.

Street art i grafiti su izraženi umetnički izraz u Melburnu.

Najpoznatija peščana plaža u Melburnu je St. Kilda Beach.

Veliki koralni greben

Najveći koralni greben na svetu se nalazi u Australiji i na UNESCO-voj listi se nalazi od 1981. godine.

Greben se nalazi na severoistoku Australije i pripada saveznoj državi Kvinslend.

Greben je naročito omiljen među roniocima koji ga doživljavaju kao morski park.

Na žalost, greben je trenutno u fazi izmuranja i trpi snažno izbeljivanje korala. Izbeljivanje je krenulo zbog porasta temperature vode i pojačane kiselosti.

Crveni Uluru

Pored kengura, crvena peščana stena Uluru je najprepoznatljiviji simbol Australije. Stena se nalazi u središnjem delu Australije, u sred pustinje. Aboridžini su Uluru držali i drže za sveto mesto.

Uluru godišnje poseti oko milion turista. Da bi se stan obišla pešaka, potrebno je utrošiti četiri sata, a dva sata traje penjaje do vrha.

Glavni grad – Kanbera

Na pola puta između Sidneja i Melburna se nalazi grad Kanbera, okružen planinama. U centru grada se nalazi veštačko jezero Berli Grifin oko kojeg se nalazi Nacionalna biblioteka, Nacionalni muzej, Nacionalna galerija, Vrhovni sud i zgrada Parlamenta.

Jezero je naročito popularno tokom letnjih meseci zbog relaksacije i brojnih aktivnosti koje se organizuju kako se ljudi animirali.

Nacionalni muzej otkriva istoriju i razvoj Australije. O istoriji i umetnosti Aboridžina se možete upoznati u Nacionalnoj galeriji.

Zgrada Parlamenta takođe spada u turističke atrakcije. U njemu se čuva originalni Ustav Australije iz 1900. godine.

U blizini Kanbere se nalazi nacionalni park Namadgi, Australijski Alpi i omiljen među surferima i ljubiteljima sitnog peska i kupanja – zaliv Džervis (Jervis bay).

Mnogo toga vezano za Australiju je i dalje neotkriveno. Možda Vi budite prvi i otkrijete nešto novo uz najpovoljnije putno osiguranje za Australiju.