Frankfurt na Majni

Frankfurt je peti po veličini grad u Nemačkoj, a najveći u saveznoj pokrajini Hesen. Frankfurt je ipak po mnogo čemu prvi u Nemačkoj, a možda najviše prednjači u broju balkanskih gastarbajtera. Ima oko 700.000 stanovnika.

Njegov aeorodrom je najprometniji u Nemačkoj, a što se tiče Evrope, dolazi odmah posle Londona i Pariza. Kroz njega godišnje prođe 56 miliona putnika.

Frankfurt je nekada bio centar Nemačke, čak je bio i grad u kojem su se krunisali nemački carevi. Krajem 19-tog veka je u Frankfurtu započeta industrijalizacija zbog koje je svoju poziciju moći samo još više učvrstio.

Za vreme Drugog svetskog rata, Frankfurt je bio bukvalno sravnjen sa zemljom, međutim, grad je obnovljen i sada važi za najbogatiji grad u Evropi. Gospodarski duh Frankfurta se očuvao do dana današnjeg i toj tvrdnji ide u prilog činjenica da se u njemu nalazi Evropska središnja banka – glavna banka za evro.

Znači, Frankfurt je zlatno srce Evropske Unije.

Udaljenost i putovanje do Frankfurta

Frankfurt je od Beograda auto-putem udaljen 1.335 km, a vazdušnom linijom 1.064 km.

Iz Beograda postoji direktan let do Frankfurta i cena avio-karte sa uključenim taksama se kreće oko 200 evra. Let traje nepunih dva sata. Kompaniji Lufthansa je sedište u Frankfurtu. Lufthansa drži rekord u svetu po broju prevezenih putnika na međunarodnim linijama. Inače, prvi svetski avio-prevoznik DELAG je osnovan daleke 1909.godine u Frankfurtu.

Cena autobuske povratne karte iz Beograda se kreće između 15 i 19 hiljada dinara. Nešto udobnije je putovanje kombijem koji dođe direktno na vašu adresu, cena povratne karte je 150 evra.

Banke i neboderi u Frankfurtu

Kao što smo pomenuli, Frankfurt je glavni finansijski centar u Nemačkoj zbog banaka koje se u njemu nalaze. Beograd ima blokove, Frankfurt ima svoju bankarsku četvrt. Najznačajnija berza u Nemačkoj se nalazi u Frankfurtu, jer je količina kapitala tu mnogo veća i vrednija nego na drugim nemačkim berzama. Zbog banaka i berze toga je zaradio nadimak Menhetn.

U muzeju Nemačke savezne banke vodiči će vas upoznati i objasniti složenu prirodu monetarne politike Evropske unije koristeći filmove i igrice.

Frankfurt spada u top 10 gradova na svetu po kvalitetu života.

Na listi najviših nebodera u Evropi se nalaze i zgrade iz Frankfurta. Treba uzeti u obzir da je Evropa specifična zbog očuvane i restaurirane arhitekture, tako da je drugačiji, Nju Jork momenat u vidu oblakodera zanimljiv u Frankfurtu. Turisti hodaju nemačkim gradom dok im je pogled prikovan za vrhove zgrada koji dodiruju nebo.

Toranj Messeturm je sagrađen 1990.godine, decenije kada je arhitektura nebodera bila u svojoj najranijoj fazi. Ova poslovna zgrada je smeštena u sam centar Frankfurta i predstavlja obeležje grada.

Zgrada Commerzbank je najviša u Frankfurtu i Nemačkoj sa svojih 259 metara i 65 spratova. 2003. godine je Commerzbank bio proglašen najvišim neboderom u Evropi. Inače, i ostali neboderi su podjednako fascinantni.

Obavezno posetiti sajam u Frankfurtu

Frankfurt je poznat po najvećem svetskom sajmu auotomobila – Frankfurt motor show. Na sajmu svake godine mogu da se vide poslednji modeli velikih proizvođača automobila, kao i najluksuzniji i hibridni primerci.

Sledeći sajam će se održati 18-tog septembra 2017.godine i trajaće trinaest dana.

Sredinom oktobra meseca se svake godine u Frankfurtu održava i značajni festival knjiga – Frankfurter Buchmesse. Ako mislite da je gužva na sajmu u Beogradu velika, niste posetili Frankfurt. Sajam knjiga ukazuje na činjenicu da je izdavaštvo podignuto na visok nivo, kao i svest čitalačke publike.

Frankfurt je poznat i po sajmovima rasvete, tekstila, božićnih ukrasa, uređenja enterijera, muzičke industrije, vizuelne komunikacije, mesne industrije.

48 sati u Frankfurtu

Frankfurt nije veliki grad, i moguće je za dva dana obići sva ona mesta koja ga čine svetskim gradom.

Na prvom mestu treba obići kuću Faustovog kreatora – Getea. Najznajačjniji nemački pisac svih vremena, nemački Šekspir, Johan Volfang fon Gete, rođen je u Frankfurtu. Geteova kuća je bila srušena tokom bombardovanja 1944. godine, ali je već 1951. godine obnovljena i pretvorena u muzej.

Ukoliko želite da osetite duh 18-tog veka i nemačkog romantizma, onda pod obavezno obiđite kuću rođenja i odrastanja Getea.

Nasuprot modernoj arhitekturi i neboderima se nalazi stari deo grada – Romemberg. Na trgu u Romembergu su se vekovima održavali sajmovi, festivali ali i javna pogubljenja. Tu je smeštena Gradska kuća još od 1904. godine, i u njoj i danas sede i politiziraju lokalni političari. Za posete je otvorena Kraljevska sala koja je nekada služila za bankete i krunisanja.

Fasade trospratnih zgrada u Romembergu prikazuju istoriju Nemačke i Frankfurta, a naročito privlači pažnju mozaik ptice Feniks koja predstavlja simbol posleratnog i obnovljenog Frankfurta.

Glavna crkva u Frankfurtu je Katedrala Svetog Bartolomeja, izgrađena tokom 14. i 15. veka. Ona se smatra carskom crkvom, jer su se u njoj krunisali carevi u periodu između 1562. i 1792. godine. Njen toranj je otvoren za javnost, ali samo do visine 66 metara; inače toranj ide u visinu do 95 metara. Njeno uništenje je započeto u 19. veku, dovršeno početkom 20. veka, i tek je obnovljena 1950. godine.

Sedište prvog demokratski izabranog parlamenta u Nemačkoj se nalazilo u crkvi Svetog Pavla (Paulskirche). U pitanju je protestantska crkva koja potiče iz vremena Francuske revolucije. U podrumu crkve se nalazi veliki mural „Put poslanika u crkvu Svetog Pavla“ koji prikazuje razvoj nemačkog jedinstva i demokratije u različitim fazama.

Iako je crkva vrlo brzo svoju političku funkciju zamenila svojom osnovnom bogoslužbenom, ona i dalje predstavlja simbol demokratije u Nemačkoj. Model za Ustav Federalne Republike Nemačke nakon Drugog svetskog rata je nastao po prvobitnom modelu Paulskirche.

Frankfurt je grad muzeja, i ukoliko ne možete obići sve za dva dana, dovoljno je posetiti makar jedan, u zavisnosti od vašeg ličnog interesovanja. Prirodnjački muzej Zenkenberg (Senckenberg) je najveći takve vrste u Nemačkoj. Najviše privlači pažnju izložba skeleta dinosaurusa.

Istorijski muzej je smešten u srcu Romerberga sa pogledom na Majnu. Turistima je najatraktivnija Dvorska kapela iz 12.veka.

Muzej Jevreja je posvećen holokaustu koji se desio nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Inače, do holokausta, Frankfurt je bio drugi po broju jevrejske populacije u Nemačkoj. Frankfurt je rodni grad Ane Frank, devojčice koja je vodila dnevnik na tavanu dok je sve oko nje vrvelo od nacističke mržnje i progona.

Štedelov umetnički institut (Das Stadelsche Kunstinstitut) postoji već dvesta godina i ubraja se među najznačajnije muzeje u Evropi. Johan Štedel je bio bogati trgovac, zaljubljenik u umetnost i putovanja. Sva umetnička dela koja je sakupio tokom života, iz svih delova sveta, sada su deo instituta koji je Štedel osnovao i zaveštao pokolenjima.

U neposrednoj blizini se nalaze Filmski muzej i Arhitektonski muzej.

Operska kuća (Alte Oper) je u 19. veku bila na listi najvećih u Nemačkoj, ali je njena sudbina između Drugog svetskog rata i 70-tih godina 20.veka bila u znaku najlepše ruševine Nemačke. Danas, glavna sala raspolaže sa 2.500 mesta, manja sala sa 700 mesta. Rezervišite svoje mesto i uživajte u jednoj od nemačkih opera.

Ako je nešto u Frankfurtu ostalo netaknuto iz 15. veka to je utvrđenje Ešajnamer Turm (Eschenheimer Turm). Njegov toranj je visok 47 metara, i na njemu se nalazi vetrokaz od gvođža za koji se vezuje legenda o zarobljeniku koji je glavu od pogubljenja sačuvao impresionirajući gradsko veće – devet puta je iz svoje tamnice pogodio figuru na vetrokazu.

Najstariji sačuvani objekat u Frankfurtu datira iz 12.veka – zgrada Saalhof koja je deo pomenutog Istorijskog muzeja.

Ukoliko želite da Frankfurt vidite kao na dlanu, popnite se na Glavni toranj koji se sastoji od dve visoke zgrade od kojih je jedna zgrada visoka 199,5 metara visoka, a druga 170 metara. U platformi tornja se nalazi restoran u kojem možete uživati neki nemački specijalitet ili samo popiti kafu.

Frakfurt je poznat i po univerzitetima, preporučuje se studiranje u Nemačkoj srpskim studentima.

Zoo vrt i botanička bašta u Frankfurtu

Frankfurt nije samo spoj stare i moderne arhitekture, on važi za zeleni grad jer skoro 50% njegove površine čine parkovi i zelenilo.

Botanička bašta Palm garden je dom brojnih tropskih biljaka i egzotičnih ptica, skrivena od gradske vreve ova oaza pruža posetiocima mogućnost da uživaju u preko 300 vrsti palmi dok mirno plove malim jezerima.

Zoo vrt u Frankfurtu je jedan od najatraktivnijih zoloških vrtova u Evropi i veoma je popularan među meštanima i turistima. Drugi je najstariji zološki vrt u Nemačkoj sa tradicijom od 155 godina postojanja. Zoo vrt broji 4.500 životinja tj. 450 različitih životinjskih vrsta.

Šoping u Frankfurtu

Glavno šetalište, nekadašnji korzo, i najpoznatija šoping zona je ulica Zeil. Zeil je nemačka 5. Avenija i sve što se nalazi u Nju Jorku, nalazi se i u Frankfurtu. Znači, ako vam je stalo do obuće i odeće iz srca američke metropole, dovoljno je da dođete do Frankfurta.

Tržni centar MyZeil se sastoji od preko 100 većih i mnogo manjih prodavnica. Ovaj tržni centar ima šest spratova i najduže pokretne stepenice u Nemačkoj – 46 metara.

Ukoliko se nađete u ulici Geteštrase (Goethestrasse), znajte da se nalazite u najskupljoj ulici Frankfurta, u kojoj su svoje mesto pronašle prestižne prodavnice: Luj Viton, Prada, Guči, Tifani, Đorđo Armani, Versaće, Kartije, Burberi, Bulgari itd. Pored ovih ekskluzivnih brendova, u ovoj ulici možete naći prodavnice u kojima se prodaju umetnički predmeti, predmeti za domaćinstvo, bela tehnika itd.

Brojne outlet prodavnice omogućavaju dobru i jeftinu kupovinu. Mnogo bolju i jeftiniju nego u Beogradu.

Ulica kojom obavezno treba prošetati, takozvana Fresgase (Fressgasse), što u prevodu znači Aleja za klopu, nalazi se u samom centru Frankfurta i puna je restorana i kafića. U nekima od njih skupljaju se poslovni i ozbiljni ljudi, dok se u drugima uživa uz malo glasniju muziku.

Preko celog dana ova ulica obiluje prijatnom atmosferom, a preko noći sve postaje daleko užurbanije i življe.

Noćni život u Frankfurtu

Najpoznatija ulica za ludi noćni provod je Kajzerštrase (Kaiserstrasse) u kojoj se nalazi veliki broj pabova, kafića, klubova i barova. Najbolje od svega jeste neverovatan izbor muzike i pića koja se nude po mestima za noćne izlaske. Irski pabovi su u pravom smislu Irski –  pije se isključivo irsko pivo, sluša se irska muzika i poslužuju vas Irci.

Zagušeni country klub Balalaika je na dobrom glasu zbog svoje vlasnice koja ima neverovatan dar za pevanje i sviranje klavira.

Ljubitelji džeza sigurno će uživati u ulici Klajne Bokenhajmer (Kleine Bockenheimer Strasse), poznatoj kao Dolina džeza, zbog velikog broja džez klubova koji se tu nalaze.

Inače je oblast Bokenhajmer poznata po burnom noćnom životu zbog blizine Univerziteta i studenata. Frankfurt je dom za preko 40.000 studenata, a gde su studenti, tu je i zabava koja traje od sumraka do svitanja.

U centru grada preovladavaju vinski barovi koji privlače turiste sa dubljim džepom.

Frankfurt je jedan od retkih bogatih gradova koje možete priuštiti sebi i sa skromnim budžetom. Pre putovanja obavezno obezbedite najpovoljije putno osiguranje za Nemačku, da bi mogli sesti na kafu u nekom od kafića u Romembergu i osetiti se bogato i carski, ili bar skroz opušteno.