Polazak u vrtić: 10 saveta za adaptaciju deteta
Deca različitog uzrasta imaju različite reakcije na nove situacije, nove ljude, nov prostor.
Pored toga što dete menja prostor u kojem provodi veći deo dana, ono se tu susreće možda i po prvi put sa više nepoznatih odraslih osoba, koje su za njega stranici, pa ne čudi što su deca često uplašena, plaču, histerišu i na druge načine pokušavaju da pobegnu odatle.
Pravila ponašanja, dnevni red, spavanje u određeno vreme… sve ovo su stvari i situacije koje su detetu nametnute i koje ono u procesu privikavanja mora da prihvati.
Nije lako ni deci, ali ni roditeljima jer oni često ostaju zabrinuti kad ostave svoje mališane uplakane, razdražljive i nezadovoljne.
Iskusne mame i psiholozi su dali nekoliko osnovnih saveta kako možemo detetu da pomognemo da period adaptacije na vrtić protekne što bolje i da se dete što lakše navikne na novonastalu situaciju.
1. Priprema deteta za vrtić na vreme
Objasnite detetu šta ga u vrtiću očekuje, ali budite realni, ne lažite dete već mu predočite ko je vaspitač, šta se u vrtiću radi i obavezno mu napomenite da ćete doći po njega.
Iako mala deca nemaju predstavu o tome koliko je vremena prošlo, nije dobro lagati dete i reći mu da ćete brzo doći, već mu kažite istinu. Pokušajte da mu objasnite da ćete recimo doći posle ručka, ili posle spavanja.
Tako će dete moći da se opusti i da čeka to vreme, a ne da svakog momenta očekuje vas na vratima.
Uključivanjem čitave primarne porodice u proces adaptacije deteta na kolektiv je često od velikog značaja. Da biste dete pripremili na razdvajanje savetuje se da:
- Ostavite dete na čuvanje ukućanima na nekoliko sati da biste videli njegovu reakciju i da dete bar na kratko bude samo sa drugim odraslim osobama
- Ostavite dete da se samo igra sa drugom decom u odvojenoj sobi uz vaš neprimetan nadzor
- Stimulišite dete da samo radi neke stvari shodno svom uzrastu, da spakuje stvari u ranac kad izlazite napolje, da obuje patikice ili patofnice samo, da se obuče
2. Ne govorite loše o vrtiću ili vaspitačima
Razgovor sa detetom pre nego što krene u kolektiv je od velikog značaja. Ono što je bitno je da se detetu vrtić predstavi kao lepo mesto, kao mesto u kojem će se igrati, družiti i učiti nove stvari.
Najveća i najčešća greška roditelja je u tome što decu plaše vrtićem ili vaspitačicama, pa im govore negativne stvari. Tada se kod deteta stvara negativan stav i ono počinje da shvata vrtić kao mesto gde će mu se desiti nešto loše.
Kod takve dece privikavanje može da traje i po nekoliko meseci, jer dete već ima formiranu odbojnost prema svemu što ima veze sa vrtićem.
3. Adaptacija na vrtić – postepeno povećavajte dužinu boravka u vrtiću
Period koji je neophodan da bi se dete naviklo na boravak u predškolskoj ustanovi je različit od deteta do deteta.
Na to utiču mnogobrojni faktori, od onih koji se tiču odnosa u porodici, koliko je dete vezano za majku, da li se ranije odvajalo od majke, kakvog je dete temperamenta ili koliko je dete staro.
Prosečno vreme za koje se dete najčešće adaptira je period između dve i tri nedelje. Mada, svako dete je slučaj za sebe. Neka deca veoma lako prihvate novu okolinu, ali ima i onih koji na sve načine pokušavaju da izbegnu odlazak u vrtić.
Manja deca obično svoje nezadovoljstvo ispoljavaju kroz intenzivan plač, vrištanje, bacanje po podu ili pak odbijaju hranu i vodu, neće da spavaju. Starija deca su sklona da odglume da ih nešto boli, da im nije dobro ili da im se još spava kako bi ih roditelji ostavili kod kuće.
Ono što je bitno, jeste da dete ne treba odmah ostaviti prvi dana ceo dan u boravku. Detetu će to biti predugo, a moguće je i da dete pomisli da ste ga ostavili i da se nećete vratiti po njega. Zato je najbolje da se krene sa pola sata, pa da se svakog dana postepeno produžava boravak sve dok se ne dođe do spavanja, a kasnije i celog dana.
4. Trudite se da dete ne primeti vaše emocije
Mnogi roditelji teško i stresno preživljavaju ovaj period života deteta kad se najčešće dete prvi put odvaja od majke na više sati.
Deca veoma lako pročitaju emocije sa naših lica pa se savetuje roditeljima da se kratko na vratima pozdrave da detetom i da ga predaju vaspitaču bez prevelike pompe. Ako dete primeti da su roditelji tužni, da plaču i slično i samo dete će biti uznemireno i vaspitačima će još više biti otežan posao.
Dakle, poljubite dete, recite mu da idete na posao ili da nešto završite i napomenite mu kada ćete doći po njega. Okrenite se i idite, čak i ako vas teško pogađa to što dete plače, ono će se mnogo pre smiriti ukoliko mu se vi izgubite iz vida, nego ako stojite i gledate u njega.
5. Upornost je ključ uspeha za dobru adaptaciju deteta
Deca svoj revolt mogu da izraze na različite načine. Najčešći je upravo vrištanje i plakanje, koje možda roditelji do tad nisu videli.
Deca znaju da budu jako tvrdoglava i uporna, ali na roditeljima je da pokušaju da pri toj odluci i ostanu. Često se roditelji sažale na decu koja mnogo plaču, pa ukoliko imaju pomoć od takozvanog baka servisa decu prestanu da vode u vrtić.
To je potpuno pogrešno, jer što pre dete shvati da je vrtić mesto gde će ono biti srećno to je bolje i za dete i za roditelja. Ako pak dete vidi da upornim plačom i histerisanjem postiže svoj cilj, ono će to usvojiti kao model ponašanja, pa bi to moglo da postane normalo.
Onda će adaptacija biti veoma teška , a dete će patiti i više nego što bi patilo da ste ga pustili da se adaptira na kolektiv. U proseku za dve do tri nedelje će dete prihvatiti vrtić, a onda će možda tražiti i da ga ostavite duže, i žaliće se kad radno dođete po njega.
6. Reakcije deteta na vrtić
Svojim emocijama deca pokušavaju da nateraju roditelje da poslušaju njihove želje. To se često dešava u svakodnevnom životu, a naročitovje izraženo kod nekih novih situacija kao što je adaptacija na vrtić. Česte reakcije dece su:
- Uporan i dug plač, naročito izražen kad dete ostavite u vrtiću i kad dođete po njega
- Odsustvo komunikacije sa vaspitačima i decom
- Odbijanje hrane i smanjen apetit
- Obavljanje nužde u gaćice iako već duže vreme dete ne koristi pelene
- Često buđenje noću i plakanje
- Odbijanje popodnevnog spavanja u vrtiću i kod kuće
- Pad imuniteta
Iako su sve ove reakcije nešto što može uplašiti roditelje, pa se oni onda razmišljaju da li su učinili pravu stvar upisavši dete u kolektiv, sve to se vremenom sredi i dete postepeno prihvata pravila ponašanja. Najčešće prvo prestane da dugim plačom, pa počne da jede zajedno sa drugom decom, a nakon toga ostane i da spava i obično se u tom periodu smire i ostale reakcije.
7. Šta sve pruža vrtić detetu
- Dete uči da deli, ljubav, igračke, pažnju, što je posebno bitno za decu koja nemaju brata ili sestru
- Dete uči pripadnost, različitosti, da prihvata drugu decu bez obzira na razlike u koži, polu, rasi
- Da se nauči strpljenju, da odloži svoje potrebe i da zna da sačeka red
- Uči šta su njegove jače strane a šta slabosti i da radi na svojim mogućnostima
- Dete uči od druge dece, lakše prihvata i usvaja novosti ukoliko one dolaze od druge dece, kao i modele ponašanja
- Shvata da kao i on i druga deca imaju strahove, brige i na ih međusobno kroz komunikaciju sa vaspitačem i vršnjacima uspešno rešava
8. Koje je pravo vreme za polazak deteta u vrtić?
Psiholozi su saglasni u jednoj stvari, a to je da deca mlađeg uzrasta lakše prihvataju kolektiv i promene koje ovaj put prate. Manje su svesna okolnosti i samim tim manje imaju strah od onog što najčešće muči decu, a to je da će ga roditelji ostaviti.
Iako roditelji izbegavaju da dete koje je malo daju u vrtić i misle da će se lakše adaptirati ako je veliko i može da razume šta je vrtić, kako funkcioniše i koja je njegova uloga, u praksi se to pokazalo kao netačno. Zapravo, često se dešava da dete koje sa godinu dana krene u jaslice, mnogo lakše prevaziđe razdvajanje od majke nego što je to slučaj sa detetom od tri ili više godina.
9. Polazak u vrtić je promena i za roditelje
Iako je polazak u vrtić deteta za vas bitna stvar, ona može doneti i dosta stresa. Ni jedan roditelj ne može biti opušten ako ostavi uplakano i uznemireno dete u vrtiću, a to je najćešći slučaj. Zato je psihička priprema nešto što je bitno i za dete i za roditelja. Da bi dete što lakše prihvatilo adaptaciju i vrtić kao mesto koje je za njega posle kuće najprihvtljivije za boravak potrebno je:
- Da se svi ukućani slože oko polaska deteta u kolektiv, da nema suprotstavljenih mišljenje, jer će se u suprotnom dete zbuniti i neće biti sigurno da li je to za njega dobro ili ne
- Da roditelj bude siguran da želi da dete upiše u kolektiv, jer svojom nesigurnošću i nezadovoljstvom te iste emocije prenosi i na dete, što može da izazove odbojnost i odbijanje vrtića i svega što ima veze da tom institucijom
- Da prihvati da je bol sastavni deo odrastanja i ma koliko pokušavao da dete poštedi te trenutne patnje to će samo odložiti sve reakcije koje dete ima polaskom u vrtić, do momenta kad će dete svakako morati da krene u školu
1o. Posvetite pažnju detetu
I nakon što odlučite da je ipak pravo vreme da vaše dete krene u jaslice ili vrtić gledajte da mu nakon povratka iz boravka posvetite što više pažnje, kako bi ono shvatilo da nije napušteno i da ga i dalje neizmerno volite.
Šetajte se sa detetom, idite u kupovinu, vodite dete u park, nagradite ga novom igračkom, kupite mu omiljeni slatkiš.
Iskažite mu ljubav na sve moguće i nemoguće načine. I naučite vaše dete da sve što radite za njega je za njegovo dobro i da ćete vi bez obzira na sve biti uvek tu kao podrška za svaki problem, za svaku nedoumicu i za sve što ikad detetu bude zatrebalo.
To je jedini način da vaše dete strekne to toliko potrebno samopouzdanje, da zna da ima nekog na koga uvek može da računa i da nema potrebe da brine da ćete ga zapostaviti i zanemariti ma šta da se u životu desi.
Samo tako će vaše dete odrasti u emotivno i psihički stabilnu i jaku osobu koja će svojoj deci težiti da pruži ljubav i podršku i da bude bar kao vi, ako ne bolji roditelj od vas.
Potrebno je misliti i na dalju budućnost, školovanje…preporuka je najpovoljnije životno osiguranje, za vaš mirnji san, a pošto je to i vid štednje, sigurna sredstva za njegovo školovanje.
