Amerika je ubedljivo najdominantnija i najuticajnija zemlja na svetu koju treba posetiti makar jedanput u životu.

Ovde ćete saznati sigurano nešto novo o Americi, i kako se snaći u američkim gradovima. Kao i šta Vam je sve potrebno za vizu i koje putno osiguranje za Ameriku je najbolje.

Ko su starosedeoci, a ko su danasnji stanovnici i koji su najdominantniji gradovi i drzave?

Cena putnog osiguranja za Ameriku

Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, da li je individualna ili porodična polisa, kao i visine osigurane sume i osiguravajuće kuće.

U ovom trenutku, na period od 30 dana, cena putnog osiguranja za Ameriku bila bi od 7,450 – 20,150 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.

Cena putnog zdravstvenog osiguranja za Ameriku na 90 dana bi bila od 20,330 – 49,000 RSD.

Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.

Geografija i prirodne odlike Amerike

Severna Amerika je treći po veličini kontinent na svetu (odmah posle Azije i Afrike). Sjedinjene Američke Države (SAD) i Kanada su dve najveće zemlje Severne Amerike.

SAD ili Amerika je treća po veličini država na svetu, što znači da je skoro dva puta veća od Evrope. Zapadnu obalu Amerike zapljuskuje Pacifik tj. Tihi okean, a istočnu obalu Atlanstki okean.

Amerika se na severu graniči sa Kanadom, a na jugu sa Meksikom. Granica sa Kanadom je dugačka skoro 9.000 km, dok je granica sa Meksikom kraća i iznosi 3.326 km.

Najduža i najznačajnija reka je Misisipi, dok su dva najznačajnija planinska venca Amerike Apalači i Stenovite planine. Stenovite planine su smeštene na zapadu i više su od Apalači planina koje su smeštene na istoku Amerike.

Velika ravnica, kojoj pripada veći deo tzv. Divljeg zapada se nalazi između Misisipija i Stenovitih planina.

Najniža tačka Amerike se vezuje za Dolinu Smrt (Death Valley) i nalazi se na 86 metara ispod nadmorske visine. Dolina Smrti je poznata i po visokim temperaturama.

Planinski vrh Denali (Mc Kinley) je najviši planinski vrh Amerike i nalazi se na 6.194 metara nadmorske visine. Denali pripada Aljaškom masivu i istoimenom nacionalnom parku na Aljasci – Denali National Park and Preserve.

Najveće jezero Amerike je Mičigen.

U Americi se nalazi najposećeniji kanjon na svetu – Veliki kanjon Kolorada (Grand Canyon).

Kako je Amerika ogromna zemlja, nju odlikuje raznovrstan i poprilično bogat biljni i životinjski svet. Preko tropskih plaža i visokih planinskih vrhova, do prerija, pustinja i gustih šuma.

Beloglavi orao je najznačajnija ptica Amerike. Radi se o zaštićenoj vrsti koja je vremenom postala nacionalni simbol Amerike.

Bizoni se mogu sresti isključivo u nacionalnim parkovima i prirodnim rezervatima. Na Aljasci žive polarni medvedi. Nacionalnih parkova u Americi ima 60.

Klima Amerike

Kako je Amerika ogromna zemlja, u njoj razlikujemo nekoliko tipova klime. Centralnim i istočnim delom Amerike vlada umereno-kontinentalna i kišna klima.

Tropska klima je zastupljena na Floridi i na Havajima, su tropska oko Meksičkog zaliva, a arktička na Aljasci.

Planinski venci su u znaku alpske klime, a obala Pacifika u znaku pustinjske klime. Najveće pustinje Amerike, ujedno i najtoplije su Čihuahuan (Chihuahuan), Sonoran i Mohave (Mojave).

Deo Amerike oko južne obale Atlantskog okeana i Meksičkog zaliva je često na udaru uragana, dok tornado zagorčava život stanovnicima centralne Amerike. Zemljotresi potresaju Kaliforniju i Vašington.

Države i gradovi Amerike

SAD je federalna republika koju čini pedeset država i jedan federalni okrug (Kolumbija). Glavni grad Amerike je Vašington, a glavni umetnički i kulturološki centar Nju Jork.

Pored država koje su smeštene na kontinentu Severne Amerike, uključujući i Aljasku, Americi pripadaju Havaji. Pored Havaja, Americi pripadaju i druge ostrvske teritorije među kojima su najpoznatija Devičanska ostrva.

U poslednje vreme se u medijima pominje američko ostrvo Gvam. Ostrvo Gvam bi bilo, navodno, prva meta nuklearnog okršaja SAD-a i Severne Koreje.

Svaka država u Americi je priča za sebe tj. ima svoj glavni grad, simbole, vladu i zakone, ali svi su oni podređeni Vašingtonu i federalnim zakonima.

Na svakih četiri godine se bira predsednik Amerike. Trenutni predsednik i domaćin Bele kuće u Vašingtonu je kontroverzni Donald Tramp. Kongres SAD-a se deli na Predstavnički dom (House of Representatives) i Senat (Senate). Predstavnički dom broji 435 članova, a Senat 100 članova. Vrhovni sud broji 9 sudija koje bira i predlaže predsednik, a odobrava Kongres.

Amerika je vodeća svetska ekonomska, vojna i tehnološka sila. Amerika ima najveće rezerve uglja na svetu.

Amerika je najpoželjnija zemlja na svetu za život i rad.

Stanovništvo Amerike

Nijedna zemlja na svetu nije toliko raznovrsna po pitanju zastupljenosti različitih nacija i religija do Amerike. Koliko god se to negiralo, Amerika je zemlja imigranata iz svih delova sveta, na prvom mestu Evrope. Procentualno gledano, u Americi su najbrojniji belci, a za njima slede crnci, Hispanomerikanci i Azijati.

Starosedeoci Amerike su Indijanci. Na teritoriji Severne Amerike je živelo više indijanskih plemena čije živote su svojim dolaskom Evropljani ugrozili. Indijanci danas žive u rezervatima u pokušaju da održe kontinuitet sa svojim jezikom, verom i običajima. Najbrojniji su Indijanci Navaho (Navajo), potom plemena Čiroki (Cherokee), Ojibwa, Sijuksi (Sioux), Čokto (Choctaw) i Apaši.

Na području Amerike trenutno živi 2,5 miliona Indijanaca.

Što se tiče sadašnje situacije i Amerikanaca, najbrojniji su poreklom iz Nemačke i Engleske. Od celokupne američke populacije, skoro 80% živi u gradovima, a samo 20% na selu. Kalifornija je najnaseljenija država Amerike. Najveći i najnaseljeniji gradovi Amerike su Nju Jork, Los Anđeles, Čikago, Hjuston i Filadelfija.

Ukoliko govorimo o religiji, najveći procenat stanovništva Amerike čine protestanti, dok je engleski jezik ubedljivo najdominantniji.

Od svih gradova u Americi, najveći procenat Srba živi i radi u Čikagu.

Kratka istorija Amerike

Doseljenici Amerike tj. Indijanci su teritoriju Amerike naselili pre 40.000 godina (neki kažu i preko 100.000 godina).

Kolonijalno doba, koje se vezuje za dolazak Evropljana, je trajalo od 1513. do 1775. godine. Čuveni pomorac poreklom iz Đenove Kristofer Kolumbo je 12. oktobra 1492. godine prvi put kročio na tlo Amerike. Upravo se taj datum smatra zvaničnim datumom otkrivanja Amerike.

Na teritoriju današnje Floride su se 1513. godine iskrcali Španci. Današnji Sent Ogastin (St. Augustine) je prva naseljena oblast od strane Evropljana tj. Španaca. 1607. godine su Englezi utemeljili prvo britansko naselje u Americi Džejmstaun (Jamestown). 1620. godine je grupica protestantskih disidenata doplovila brodom Mayflower i osnovala koloniju Plymouth.

Za Englezima su došli Francuzi i počeli sa naseljavanjem duž reke Misisipi. Bez obzira na Špance i Francuze, najveći uticaj na Ameriku i stvaranje njene istorije su imali Englezi. Inače, Holanđani su prvi naselili teritoriju današnjeg Nju Jorka, ali su im Englezi tu oblast preoteli.

Do kraja 17. veka je bilo osnovano 13 britanskih kolonija koje su se pobunile protiv matrice Engleske i nametnutih poreza. U periodu između 1775. i 1783. godine je trajao Američki rat za nezavisnost.

Vrhovni vojni zapovednik je bio Džordž Vašington, prvi predsednik i osnivač SAD-a. Polako se razvija ideologija republikanizma. 4. jula 1776. godine je usvojena Deklaracija o nezavisnosti. Taj datum se i danas slavi kao Dan nezavisnosti Amerike.

Oblikovanje Amerike je trajalo između 1783. i 1861. godine.

Inače, svih 13 britanskih kolonija su legalizovale trgovinu ljudima iz Afrike. Jug Amerike je postao pakao za robove iz Afrike. Prvi predsednik koji se borio protiv robovlasništva je bio Abraham Linkoln.

Američki građanski rat koji se vodio između robovlasničkog i poljoprivrednog juga i industrijskog severa je trajao od 1861. do 1865. godine.

Danas je Amerika moderna i uređena zemlja, i u njoj je se danas lakše snaći.

Usponi i padovi Amerike

Imigranti iz Južne i Istočne Evrope su uticali pozitivno na industrijalizaciju Amerike. Amerika polako raste u svakom pogledu i razvija svoju spoljnu politiku.

Amerika otkupljuje Aljasku od Rusije, kolonizuje Havaje i izlazi kao pobednik iz rata sa Špancima. Tom prilikom počinje da raste američki uticaj na Kubu. Portoriko i Gvam postaju deo Amerike.

Američka berza je doživela svoj prvi veliki krah 1928. godine i sve do 1939. godine Amerikom je vladala tzv. Velika depresija.

Amerika je bila učesnik u oba svetska rata. Iz prvog je izašla kao najmoćnija zemlja na svetu, a iz drugog svetskog rata je izašla kao bogata, a ne siromašna zemlja.

Uprkos Velikoj depresiji, Amerika je već početkom 20. veka zacrtala putanju svetske velesile.

Put u Ameriku

Amerika je bila i ostala jedna od najprivlačnijih turističkih destinacija. Amerika je takođe veoma tražena destinacija među ljudima koji žele da žive, rade ili studiraju van matične zemlje. Bez obzira na svrhu putovanja, put u Ameriku treba što detaljnije i na vreme organizovati.

Do Amerike se iz Evrope najbezbolnije stiže avionom. Kako je Amerika velika zemlja, nju odlikuje veliki broj internacionalnih aerodroma. Najveći i najznačajniji aerodrom se nalazi na 11 kilometara od centra Atlante u Džordžiji. 2013. godine je  Hartsfield-Jackson Atlanta International Airport proglašen za najbolji aerodrom na svetu.

Inače, svi veći gradovi Amerike imaju svoj aerodrom – Los Anđeles, Čikago, Denver, Nju Jork, San Francisko, Dalas, Majami.

Do Nju Jorka iz Beograda možete direktno leteti sa kompanijom AirSerbia.

Pre nego što se uopšte upustite u rezervaciju i kupovinu avionskih karata, potrebno je dobiti odgovarajuću vizu. Što se tiče neuseljeničkih viza, one se razlikuju u odnosu na svhu putovanja – turistička poseta, poslovanje, medicinska nega, studiranje, tranzit, privremeni ili sezonski rad.

Svaka neuseljenička viza je priča za sebe, ali bez obzira što Vam je izdata, postoji mogućnost da Vam carinik na granici ne omogući ulazak u Ameriku. To se dešava ukoliko posumnja da ste imigrant.

Pre bilo kakvog kontakta sa carinicima, potrebno je popuniti formular I94. Jedan deo formulara se tiče ulaska, a drugi izlaska iz SAD-a. Carinik će na isečku formulara zapisati datum do kada možete ostati u SAD. Praksa je pokazala da uglavnom odobravaju boravak do 90 dana.

Pre putovanja u Ameriku je potrebno organizovati smeštaj i kupiti povratnu kartu. Obavezno obezbedite putno zdravstveno osiguranje za Ameriku pre polaska na put. Carinik će Vam sve to tražiti na uvid.

Kako otići u Ameriku

Na pitanje kako otići u Ameriku i kako se snaći, praksa je dala najbolji odgovor. Pokazala je da najveći broj mladih Srba odlazi u Ameriku preko programa Work and Travel. Zahvaljujući tom programu, može se otići u Ameriku i vrlo brzo zaraditi novac. Rade se sezonski poslovi koji ne zahtevaju diplomu niti intelektualni angažman – vozači, kelneri, spasioci, prodavci i sl.

Da biste uopšte mogli da budete deo programa, morate biti student.

Drugi način, za koji Vam treba više sreće nego bilo šta drugo, jeste putem lutrije i bingo kombinacije u vidu izvlačenja zelenog kartona – www.dvlottery.state.gov

Ne plaća se nikakva kotizacija za učestvovanje u „zelenoj lutriji“! Za lutriju Vam osim fotografije ne treba ništa, a put u Ameriku je preko ovog programa najlakši.

Verujemo da ste pažljivo pročitali kako otići u Ameriku i verujemo da ćete nešto iskoristiti od ovog navedenog.

Unos hrane u Ameriku

Pre nego što krenete na put u Ameriku sa pršutom i rakijom, znajte da su Amerikanci poprilično restriktivni po pitanju unosa hrane. Naravno, sve što planirate da ponesete od hrane i pića, a da je dozvoljeno, stavite u veliki prtljag.

Bez ikakvog problema možete uneti pekarske proizvode, sir, začine, razne vrste ulja, med, kafu i čaj. Što se tiče alkohola, litar bilo kojeg pića nije problem, ali više flaša zahteva dodatno plaćanje.

Unos proizvoda biljno-životinjskog porekla je problematičan, da ne kažemo zabranjen. Ukoliko nešto malo od hrane baš morate da ponesete, obavezno je hermetički zatvorite. Hermetički zatvorena hrana ima veće šanse da ne bude bačena.

Srbi imaju običaj da ne prijavljuju šta imaju od hrane i pića u prtljagu, ali mi Vam to ne preporučujemo jer možete imati problem sa carinicima. Inače Vam savetujemo da ne lažete niti carinike, niti konzula prilikom razgovora, jer se sve vezano za Vas detaljno proverava!

Koliko novca poneti u Ameriku

U Americi možete koristiti sve poznate kreditne kartice – American Express, Master Card, Visa. Niste dužni da prijavljujete iznos ispod 10.000 dolara. Pre puta u Ameriku, ponesite dovoljnu količinu američkih dolara pošto se menjačnice ne nalaze na svakom ćošku, a banke uzimaju proviziju.

U zavisnosti gde idete i na šta planirate da trošite novac u Americi, napravite kalkulaciju troškova pre puta. Nju Jork i San Francisko spadaju među skupljim gradovima.

U Americi je organska hrana skupa, kao i obroci u boljim restoranima. Najjeftinija varijanta su fast-food restorani. Bakšiš između 10% i 20% se ostavlja taksistima, kelnerima itd. Šta god da kupujete u supermarketu, znajte da će na cenu proizvoda tek na kasi biti uračunat porez.

Jeftina odeća i obuća se može naći svuda, ali u pitanju su kolekcije koje više nisu u trendu.

Ukoliko želite da putujete po Americi autobusom, najbolji prevoznik, ujedno i finansijski najpovoljniji je Greyhound.

Za 10 dana boravka u Americi, ukoliko želite da budete opušteno, dovoljno je da imate 700 dolara. Naravno, možete proći i sa manje novca, ali u tom slučaju vodite računa šta, gde i koliko plaćate.

Ukoliko želite da u cent saznate koliko će Vam biti potrebno para za određeni grad u Americi, bacite pogled na sajt – www.numbeo.com

Šta poneti u Ameriku – saveti

Bez obzira da li idete turistički ili na privremeni rad u Ameriku, ponesite sa sobom najosnovnije stvari. Odeća, obuća i kozmetika se mogu naći po vrtoglavo niskim cenama u Americi. U zavisnosti gde idete i koje je godišnje doba, ponesite zimsku ili letnju garderobu.

Ukoliko ste pušač, obavezno ponesite cigarete (jedan ili dva boksa) jer su cigarete pet puta skuplje u Americi.

Dozvoljeno je da ponesete sa sobom lekove za ličnu upotrebu (spremite recepte). Lekovi u Americi su preskupi, kao i lekarski pregledi, tako da se nemojte igrati i zapostaviti kupovinu polise putnog osiguranja za Ameriku.