Kosmopolitski Beč godišnje poseti u proseku 4 miliona turista, dok u njemu živi nešto manje od 2 miliona ljudi.

Cene putnog osiguranja za Beč

Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, kao i osigurane sume i osiguravajuće kuće.

U ovom trenutku, na period od 3 dana, cena putnog osiguranja za Beč (Austrija) bila bi od 304-820 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.

Na period od 90 dana, putno osiguranje za Austriju za 1 osobu sada bi koštalo od 6,300 – 10,488 RSD.

Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.

Ako idete u Austriju na skijanje, obavezno napomenite kako bi u Vaše putno osiguranje bio uključen i ski-rizik za dodatnu zaštitu.

Austrija – najlepša zemlja u Centralnoj Evropi

Austrija je evropska zemlja koja se graniči sa Nemačkom, Češkom, Mađarskom, Slovačkom, Slovenijom, Italijom, Lihtenštajnom i Švajcarskom.

Austrija nema izlaz na more, ali zato su tu Alpi da nadoknade „izgubljeno“.

Najveći broj razglednica iz Austrije sadrži fotografiju nekog bajkovitog i romantičnog alpskog sela. Austrija je, kako se ističe u njenoj himni – zemlja brda i zemlja na rekama.

Zvanični jezik Austrije je nemački, ali je dijalekt specifičan i razlikuje se od formalnog nemačkog dijalekta.

Austrija se u nemačkom originalu zove Österreich i taj naziv se prvi put pominje davne 996. godine, što bukvalno prevedeno znači istočni rajh.

Što se tiče naziva Austrija, radi se o latinskom obliku nemačke reči istok. Reč istok se vezuje za Austriju jer je u pitanju najistočnije nemačko govorno područje.

U Austriji je službeno priznato dvanaest religija. Na prvom mestu se nalazi rimokatolička religija, dok drugo i treće mesto zauzimaju islam i protestantizam.

Veliki broj ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije živi, radi i studira u Austriji, tako da se nemojte začuditi ukoliko na ulicama Beča naletite na zemljaka.

Pored Beča, koji je najveći i glavni grad, drugi bitni gradovi u Austriji su – Grac (Graz), Linc, Salcburg (Salzburg), Baden, Insbruk (Innsbruck) itd.

Austrija je članica Ujedinjenih Nacija i deo je EU porodice.

Zvanična valuta je evro. U Austriji Srbi mogu svojim platnim karticama plaćati troškove hotela, a takođe je omogućeno podizanje para i na bankomatima austrijskih banaka.

Nezvanično, Austrijanci obožavaju svoju divnu zemlju, a osećaj zaljubljenosti i opijenosti je prisutan i kod turista.

Ukoliko planirate zimovanje ili skijanje, predstavljamo vam Top 10 skijališta u Austriji.

Viza za Austriju

Građani Srbije sa biometrijskim pasošem mogu bez vize boraviti u Austriji tri meseca.

Turistička viza ne treba, ali je poželjno i preporučljivo nabaviti putno osiguranje, jer iako je Austrija besprekorno bezbedna zemlja, nije imuna na nezgode i probleme poput iznenadne bolesti pojedinca, krađe ili saobraćajne nesreće.

Rutinski pregled kod lekara iznosi oko 100 evra, što nije mala cifra.

Pozivni broj za Austriju je 0043 ili +43. Ukoliko želite da kontaktirate nekoga u Beču, treba ukucati +43 (0) 1.

Važni telefoni su: policija – 133, hitna pomoć – 144, vatrogasci – 122.

Austrija se nalazi u istoj vremenskoj zoni kao i Srbija.

Ambasada Austrije u Beogradu se nalazi na adresi Kneza Sime Markovića 2.

U Beogradu se takođe nalazi i Austrijski institut gde se održavaju kursevi nemačkog i polažu ispiti iz poznavanja nemačkog (informacija važna za one koji planiraju da žive i rade u Austriji).

Zvanični sajt instituta – www.beograd-oesterreichinstitut.rs

Sajt Ambasade – www.bmeia.gv.at

Ukratko o Beču

Pod uticajem Mađara, Srbi i Hrvati glavni austrijski grad zovu Beč, a ne Vienna (po engleskom) ili Wien (po nemačkom). Naravno, nismo usamljeni u tome jer je naziv Beč usvojen i od strane Turaka.

Kako god voleli da ga zovete, jedno je sigurno – Beč je stara kulturološka prestonica ne samo Austrije i Evrope, nego čitavog sveta.

Kada vam neko kaže da umetnost i kultura nisu bitni za jednu zemlju i grad, setite se i pomenite Beč, jer on je tu gde jeste upravo zbog svog jedinstvenog kulturološkog identiteta.

Njegov identitet je nastao pod uticajem raznih kultura, istorijskih događaja i umetničkih pravaca.

Beč je grad sa stilom u čijem zagrljaju su se rađale kompozicije Mocarta, Betovena i Šuberta, slike Gustava Klimta i Oskara Kokoške, filozofija Ludviga Vitgenštajna i psihoanaliza Sigmunda Frojda.

Beč se nalazi na istoku Austrije. On leži na lepom, plavom Dunavu.

Čime do Beča – avionom, kolima, kombijem ili busom?

Beograd je od Beča udaljen 614 kilometara, te za one koji se odluče za drumsko vozilo put traje oko šest sati (bez većih i dužih pauza).

Do Beča iz Beograda možete putovati autobusom svakoga dana, cena povratne karte je 6.000 dinara. Cena kombi prevoza se kreće oko 70 evra, i činjenica da postoji više polazaka u toku dana govori dosta o popularnosti Beča među Srbima.

Austrija raspolaže sa šest internacionalnih aerodroma – Beč, Salcburg, Linc, Grac, Klagenfurt, Insbruk. Najveći i najprometniji aerodrom je bečki.

Direktan let do Beča iz Beograda traje dva sata i cena povratne karte se kreće oko 240 evra (AirSerbia, Austrian, AirBerlin).

Prema austrijskom zakonu, vozači Srbije treba pre puta da izvade međunarodnu vozačku dozvolu.

Putarina na auto-putevima se plaća, a vinjeta se može kupiti na nekoj od benzinskih pumpi pre ulaska u Austriju ili na ulasku u Mađarsku iz pravca Srbije.

Cena vinjete za deset dana je 8,70 evra, a za dva meseca je 25,30 evra. Kazna za one koji voze bez vinjete iznosi 120 evra.

Klima u Beču

U Beču vlada umereno kontinentalna klima, što znači da leta mogu biti jako topla, a zime poprilično hladne. Zimi temperatura padne ispod nule, čak i ispod -10°C, dok se leti živa podigne iznad 30°C.

Leta umeju biti kišna, a sneg se javlja krajem jeseni.

Svako godišnje doba je prikladno za posetu Beča, ali su proleće i rana jesen najbolje varijante. Turističke agencije imaju najbolje i najpovoljnije aranžmane tokom maja i septembra meseca.

Ukoliko posetite Beč tokom proleća, prisustvovaćete buđenju raznovrsnog cveća po sređenim i očuvanim parkovima.

Kratki osvrt na istoriju Beča

Prvi gospodari Beča su bile vojvode iz plemićke porodice Babenbergovaca. Beč je polako ali sigurno postajao trgovački centar.

1278. godine je počela vladavina jedne od najbitnijih evropskih dinastija – Habzburg. Porodica Habzburg je u nekoliko navrata vladala rimskim germanskim Svetim Carstvom, Austrijom, Španijom, Češkom, Mađarskom. Za bogatstvo i slavu Habzburga je na prvom mestu zaslužan Rudolf I, dok je za uspon Beča najviše zaslužan Rudolf IV „Utemeljitelj“. On je osnivač Univerziteta u Beču.

Naši studenti danas sve više studiraju na bečkim univerzitetima.

Beč je bio sporadično na udaru Osmanlijskog carstva između 1529. i 1718. godine kada je sklopljen mir sa večito nemirnim Turcima.

Umetnički pravac barok vlada Bečom tokom 18. veka i zahvaljujući njemu, Beč dobija jedno novo ruho zahvaljujući kojem postaje evropska kulturološka prestonica u kojoj pred Marijom Terezom svira mali Mocart.

Beč je u dva navrata bio pod opsadom Napoleona. Najvažnije primirje 19. veka, kojim je uspostavljena nova politička mapa Evrope, je Bečki kongres. Bečki kongres se desio neposredno nakon pada Napoleona.

Beč od sredine 19. veka, sa mladim carem Franjom Josipom, doživljava uspon. Između 1857. i 1865. godine se radi na izgradnji bitne bečke ulice Ringstrasse. Ringstrasse je raskošna avenija dugačka 5,3 kilometara koja kruži oko centralnog dela Beča.

1867. godine se rađa dvojna monarhija, Austrijsko Carstvo se deli na dva dela, a Beč postaje glavni grad i počinje da se širi.

Za vreme I svetskog rata, Beč nije bio u epicentru ratnih dešavanja, ali je poprilično trpeo zbog krvi koja se prolivala u okolnim zemljama. Nakon što se rat završio, raspala se Monarhija i Beč postaje glavni grad jedne male države. 12. decembra 1918. u Beču je proglašena Republika Austrija.

Posle II svetskog rata, za vreme kojeg je bio bombardovan 42 puta, Beč se izdiže iz praha i pepela, i postaje pravi međunarodni grad.

Bečlije mogu samo da se ponose svojim lepim i starim gradom.

Znamenitosti koje treba videti u Beču

Beč je grad kulture i umetnosti, i ne postoji ćošak koji ne opravdava tu tvrdnju. Svaka zgrada u Beču je svojevremeni spomenik i umetničko delo.

Beč je grad dvoraca i raskoši.

Beč je grad koji na prvom mestu zaseni turiste svojom arhitekturom koja potiče iz raznih perioda – gotike, baroka, klasicizma, moderne.

Fijaker je simbol Beča bio i ostao. Danas, možete da se provozate jednim od fijakera i da osetite duh starih i svih onih vremena koje oblikuju dušu Beča.

Ne postoji taj vrt koji ćete zamisliti, a da ne odgovara vrtu koji postoji u Beču.

Posetite muzeje u Beču

Bečki muzeji su neverovatni u svojoj raznolikosti i zainteresovanim ljudima pružaju uvid u umetnost, muziku, tehniku i prirodu.

Glavni gradski muzej je Wien museum. Izložbe i zbirke vas sprovode kroz dugu istoriju Beča, ali na jedan zanimljiv i kreativan način.

Sve izložbe i zbirke se mogu posetiti i videti besplatno svake prve nedelje u mesecu. Počeci muzeja se vezuju za davnu 1888. godinu.

Umetnička galerija u Beču Albertina je najveća galerija grafičkih materijala na svetu – poseduje oko 45.000 crteža, grafika i akvarela, kao i 35.000 knjiga.

Najstariji, a i najuređeniji i najhumaniji, zoološki vrt na svetu Tiertgarten se nalazi u Beču. Zoo-vrt je osnovan 1752. godine.

Pored velikog broja životinja o kojima se brine mnogo zaposlenih, ovde se nalazi i nekoliko restorana i kafića u kojima možete jesti ili popiti piće. Dnevna karta za odrasle je 16,50 evra, a za decu 8 evra.

Beč niste posetili ako ne posetite Muzej istorije umetnosti (Kunsthistorisches Museum) koji se nalazi na Trgu Marije Terezije. Ovde se možete upoznati detaljno sa grčkim i rimskim antikvitetima, ali i sa egipatskim.

Znači, ne morate za Egipat da biste videli sarkofage i mumije. Ovde takođe možete videti dela mnogih velikana slikarstva – Karavađa, Ticijana, Rubensa, Direra, Velaskeza itd. Dnevna karta za odrasle je 14 evra, dok je za decu ulaz besplatan.

Nasuprot pomenutom muzeju se nalazi Prirodnjački muzej, jedan od najboljih muzeja svoje vrste na svetu. Sastoji se od 39 galerija, a osnovan je davne 1765. godine od strane muža Marije Tereze.

Ovde su izloženi smaragdi i dijamanti Marije Tereze, ali i delovi meteora, kao i kosturi dinosaurusa. Dnevna karta za odrasle je 10 evra.

Spisak muzeja je predugačak  – Muzej Sigmund Frojda, Muzej satova, Muzej kočija, Dečiji muzej ZOOM, Muzej carskog nameštaja, Leopold muzej, Tehnički muzej itd.

Dvorac Belvedere

Sagrađen u 18. veku od strane vojskovođe Eugena Savojskog (služio dinastiji Habsburgovaca), dvorac Belvedere je podeljen na dva nivoa – Gornji i Donji Belvedere. Čitav kompleks je urađen u baroknom stilu.

Nekada letnjikovac, danas omiljena svetska turistička atrakcija. Neke od prostorija Donjeg Belvedera su služile za stanovanje, a prostorije Gornjeg Belvedera su bile namenjene za održavanje svečanosti i balova.

Najveća kolekcija Klimtovih slika se nalazi u jednoj od prostorija Gornjeg Belvedera.

Barokni vrtovi Belvedera su priča za sebe, ispunjeni cvećem, skulpturama i fontanama.

Kako je kompleks podeljen na četiri dela, u zavisnosti šta želite da vidite, cena ulaznice se kreće između 7 i 23 evra za odrasle.

Zabavni park Prater u Beču

Beč spada i u gradove zabave. Mada je to zabava s ukusom i merom, opet je zabava. U okviru zabavnog parka Prater se nalazi i planetarijum.

U Prateru možete opustiti svoja čula, prepustiti se zelenilu, ali isto tako se možete upustiti u vožnju nekim od rolerkostera ili se lansirati u visinu uz pomoć Prater Tower-a.

Gradski saobraćaj u Beču

Bečki gradski saobraćaj je jedan od najbolje organizovanih u Evropi. Tako je uređen i tačan, da ne osetite niti vreme provedeno na stanici, niti samu vožnju.

Dnevna karta važi i za noćne linije, a takođe sa tom jednom kartom možete presedati iz tramvaja u metro, ili iz voza u autobus. Za gradski saobraćaj je zaduženo preduzeće Wiener Linien.

Karta u jednom smeru košta 2,20 evra.

Noćni život i smeštaj u Beču

Kada se zatvore vrata muzeja i palata, kao i drugih kulturnih institucija, otvore se vrata kafića, pabova, klubova. Znači, Beč nije samo u znaku opera i klasične muzike, već ide u korak s vremenom i svetskom muzičkom scenom bez obzira na žanr i komercijalnost izvođača.

Epicentar noćnih dešavanja su u ulici Ringstrasse, ali i u Gürtel.

Najpopularniji klubovi su Volksgarten i Passage. U Beču se nalazi i najveća austrijska diskoteka Praterdome.

Što se tiče cena pića, Beč je poprilično skup za srpski budžet. Pivo se kreće od četiri, žestina od pet a kokteli od osam evra.

Najjeftiniji smeštaj u hostelu se kreće oko 10, u pristojnom hotelu oko 20 evra. Naravno, najskuplji i najluksuzniji hoteli se nalaze u samom srcu Beča, ali ništa gori nisu i oni malo udaljeniji, a pristupačniji su za budžet.

Uživanjem u lepoti prizora ne možete preterati ali u alkoholu možete, zato obavezno obezbedite sebi najpovoljnije putno osiguranje za Beč i uživajte.

I za kraj, Beč je grad u kojem ne možete da se osetite izgubljeno i usamljeno, čak iako želite.