Putno Osiguranje za Francusku
Takođe spada i među deset najmoćnijih svetskih zemalja.
Milion je razloga zašto je Francuska najposećenija zemlja na svetu. Uz putno osiguranje za Francusku otkrijte makar delić te veličanstvene države.
Cena putnog osiguranja za francusku
Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, da li je individualna ili porodična polisa, kao i visine osigurane sume i osiguravajuće kuće.
U ovom trenutku, na period od 7 dana, cena putnog osiguranja za Francusku bila bi od 693 – 1,080 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.
Na period od 90 dana, putno osiguranje za Francusku za 1 osobu sada bi koštalo od 6,300 – 10,488 RSD. Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.
Ako idete u Francusku na skijanje, obavezno napomenite kako bi u Vaše putno osiguranje bio uključen i ski-rizik za dodatnu zaštitu.
Geografske odlike Republike Francuske
Francuska je na drugom mestu, odmah posle Velike Britanije, kolonijalna svetska sila. Francuzi na takvoj poziciji, na prvom mestu, treba da budu zahvalni geografskom položaju koji njihova zemlja zauzima u Evropi.
Francuska je smeštena između Sredozemnog mora i Atlantskog okeana, što je dovodi u situaciju da je prometnim vodama povezana sa ostatkom sveta. Ostrvo Korzika u Sredozemnom moru takođe pripada Francuskoj.
Kroz Francusku protiču velike reke – Rajna, Sena, Loara, Garona, Meza, Rona itd. koje Francusku spajaju sa drugim evropskim zemljama.
Francuska se graniči sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Španijom i Andorom.
Najviši vrh Alpa i Zapadne Evrope je Mon Blan koji se nalazi na granici Italije i Francuske. Mon Blan znači „Bela planina“ i veoma je omiljen među ljubiteljima snega i zimskih sportova.
Na ovom području se održavaju najbolji zimski festivali.
Kada govorimo o veličini, Francuska zauzima treće mesto u Evropi, odmah posle Rusije i Ukrajine.
Francuska je pretežno ravničarska zemlja, ali ne treba zaboraviti pored Alpa pomenuti planinski venac Pirineji i planinsku gromadu Vogezi.
Glavni grad je Pariz.
Klima u Francuskoj
Kako je Francuska velika zemlja, klima se u njoj razlikuje od mediteranske, preko atlantske do kontinentalne.
Uticaj Atlantskog okeana i zapadnih okeanskih vetrova je najosetniji u oblastima Bretanje – leti se ne zna za visoke, a zimi za niske temperature.
Najviše kišnih dana poznaju mesta atlantske obale (između 180 i 200 kišnih dana).
Što se tiče Pariza, njega odlikuje primorska klima tj. prohladne zime i topla leta. Sneg retko pada u Parizu, ali kada padne, atmosfera u gradu je filmski romantična.
Nica ima savršenu mediteransku klimu i veoma je omiljeno letovalište među bogatašima.
Suva i vruća leta vladaju mestima pokraj Sredozemnog mora. Planinski krajevi su u znaku dugih i ledenih zima.
Gde se sve priča i čuje francuski jezik?
Pored engleskog, francuski je najrasprostranjeniji jezik na svetu. On je zvanični jezik u 32 države.
Francuzi veoma drže do svog jezika, i pre putovanja, naučite makar nekoliko osnovnih fraza na francuskom.
Francuski spada u romanske jezike. Izuzetno je melodičan i zavodnički. Ako želite nekome da izjavite ljubav, izjavite je i na francuskom jeziku.
Od 1970. godine postoji međunarodna organizacija pod nazivom Frankofonija. Pod frankofonskim zemljama se podrazumevaju one u kojima se francuski jezik drži za maternji i njih ukupno ima 57. Francuski je prvi jezik ne samo u Francuskoj već i u Belgiji, Švajcarskoj, regiji Kvebek u Kanadi i zemljama koje su kolonizovane od strane Francuske.
Afrika je kontinent sa najvećim brojem francuskih govornika – 96 miliona, a grad Kinshasa (Republika Kongo) ima više govornika francuskog nego Pariz!
Francuski je svetski jezik koji možete čuti na pet kontinenta. Na svetu se pretpostavlja da francuski jezik koristi 274 miliona ljudi.
Među zemljama koje podržavaju zvanično francuski jezik se nalazi i Srbija.
Ukoliko želite na studije u Francuskoj, poželjno je poznavati francuski jezik.
Francuski je radni i zvanični jezik u Ujedinjenim nacijama, u EU, u organizacijama UNESCO i NATO, u Međunarodnom olimpijskom komitetu, kao i u međunarodnim pravnim institucijama u Strazburu, Briselu i Luksemburgu.
Francuska državna himna je poznata pod nazivom Marseljeza. Marseljeza je proglašena himnom 14. jula 1795. godine. Napisana je od strane francuskog kompozitora Klod Žozef Ruže de Lil-a u Strazburu 1792. godine.
Viza za Francusku
U bilo kom delu Francuske građani Srbije mogu bez vize boraviti do 90 dana.
Obavezno je nositi sa sobom važeći biometrijski pasoš kao i imati zdravstveno putno osiguranje.
Ambasada Francuske u Beogradu se nalazi na adresi Pariska 11. Ukoliko vas nešto zanima, kontaktirajte zaposlene putem sajta www.ambafrance-srb.org .
Takođe možete kontaktirati i Francuski institut koji se pored Beograda (Zmaj Jovina 11), nalazi u Nišu (Obrenovićeva 20) i u Novom Sadu (Nikole Pašića 33).
Zvanična valuta u Francuskoj je evro.
Onima koji nameravaju da kolima dođu ili prođu kroz Francusku je pored važeće nacionalne neophodna i međunarodna vozačka dozvola.
Važni brojevi telefona u Francuskoj
Pozivni broj za Francusku je +33. Za Pariz je pozivni 1, za severozapadnu regiju Francuske 2, za severoistočnu regiju Francuske 3, za jugoistočnu regiju Francuske i Korziku 4, za jugozapadnu regiju Francuske 5.
Broj za hitne slučajeve u Francuskoj je 112 (važi za policiju, hitnu pomoć i vatrogasnu službu).
Ambasada Srbije u Parizu se nalazi na adresi 5, Rue Leonard de Vinci. Broj telefona je +331/ 40 72 – 24 24, a možete se obratiti zaposlenima i putem mejl adresa ambassade.paris@mfa.rs, konzularno.pariz@mfa.rs
Srbija i Francuska se nalaze u istoj vremenskoj zoni.
Aerodromi u Francuskoj – cena avionske karte
Vazdušni saobraćaj u Francuskoj je odlično organizovan i razvijen. Epicentar dešavanja u Francuskoj je Pariz, a njegov aerodrom Šarl de Gol je najveći i najznačajniji u zemlji. Pored Šarl de Gol postoje još dva aerodroma – Buve i Orli. Šarl de Gol je od centra Pariza udaljen 23 kilometara.
Udaljenost Beograd – Pariz vazdušnom linijom je 1446km.
Cena povratne karte na relaciji Beograd-Pariz se kreće oko dvesta evra. Direktni let postoji sa kompanijama AirSerbia i WizzAir. Dužina direktnog leta traje oko dva sata i četrdeset minuta. Sa AirSerbia je cena povratne karte 273 evra.
Svi veći i turistički posećeni gradovi takođe imaju aerodrome – Bordo, Klermon Feran, Lil, Lion, Marselj, Nant, Nica, Tuluz.
Najpoznatija avio-kompanija je AirFrance.
Koliko je Francuska omiljena među turistima govori činjenica da nema turističke agencije u Srbiji koja nema spektar aranžmana za posetu Francuske.
Azurna obala ili francuska rivijera je naročito omiljena među svetskim džet-setom. Rivijeru čine glamurozni gradovi – Monte Karlo, Nica, Kan i Sen Trope. Uz dobru organizaciju i nešto veći budžet možete postati deo svetske džet-set slike.
Zanimljivosti o Francuskoj
Za Francusku ljudi vezuju mnogo toga. Njeni naučnici, umetnici i mislioci su dosta uticali na svet, menjali ga i razvijali. Spisak ljudi je predugačak – književnik i filozof Volter, reditelj Fransoa Trifo, filozof Žan Pol Sartr, slikar Klod Mone, pisac Molijer, nobelovac Henri Bergson, glumica Brižit Bardo, “ukleti” pesnik Šarl Bodler, modna dizajnerka Koko Šanel itd.
U Francuskoj ne postoji grad u kojem se makar jedna ulica ne zove Viktor Igo. Viktor Igo je najznačajniji francuski pisac romantičarske epohe. Njegov roman “Jadnici” se čita i analizira već decenijama s istom strašću kao i kada je ugledao svetlost dana.
Da je Francuska zemlja umetnosti govori činjenica da se čak i na sireve gleda kao na umetnička dela!
Francuska je na prvom mestu u svetu po proizvodnji sira, ali i po potrošnji. Godišnje se potroši oko 24 kilograma sira po stanovniku. UNESCO je 2010. godine francuski obrok uvrstio u kulturnu baštinu, na prvom mestu sir.
Kada smo već kod čula ukusa, Francuska spada u zemlje koja pravi vrhunska vina. Jedino je Italija bolja od Francuske po broju vinograda i kvalitetu vina, kao i kulturi ispijanja tog božanskog pića.
Francuzi godišnje pojedu oko 30.000 tona puževa.
Tradicija nošenja bele venčanice svoje korene ima u Francuskoj.
Najposećenija turistička atrakcija u Francuskoj je Diznilend. Na drugom mestu dolazi muzej Luvr.
Prvi film je nastao u Francuskoj od strane braće Limijer.
Francuska ima najveći broj dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Zbog svoje kolonizatorske prošlosti, u Francuskoj ima dosta Afrikanaca.
Luj XIX je vladao čitavih 20 minuta Francuskom, i ta se njegova “vladavina” ubraja u najkraće na svetu.
Francuska se smatra zemljom parfema. Naime, Francuzi nisu izmislili parfem, ali su ga usavršili kao nijedan drugi narod. Mestašce u Provansi po imenu Gras važi za svetsku prestonicu parfema.
Francuski Alpi nude najveći broj skijališta u zemljama EU.
Živela Republika Francuska!
Francuska je 1792. godine postala republika, kao rezultat Francuske revolucije. Francuska revolucija je prekinula tradiciju postojanja apsolutističke monarhije i aristokratije koja je ugnjetavala obično stanovništvo.
U Francuskoj se 14. jul slavi kao Dan republike tj. pad Bastilje. Tvrđava Bastilja u Parizu je važila za veoma omraženu jer je kralj pretvorio tvrđavu u zatvor. Ljudi su u Bastilji bivali zatvoreni bez suđenja i mogućnosti da se brane.
Šta obavezno videti u otmenom Parizu?
U Parizu, kao i o samom Parizu, je snimljeno mnogo filmova, ali nijedan film ne može da zameni osećaj boravka u tom gradu.
Ajfelova kula
Kada se pomene Pariz, ljudi se prvo sete Ajfelove kule na Marsovim poljima. Radi se o metalnom tornju visokom 300 metara koji je svečano otvoren 6. maja 1889. godine. Ime je dobio po inžinjeru koji ga je projektovao – Gistav Ajfelu.
Ajfelova kula je simbol proslave 100. godišnjice od Francuske revolucije. Ulaznica za posetu Ajfelove kule se plaća. Ukoliko planirate liftom da idete do kraja, cena je 17 evra, a ukoliko planirate da šipčite stepeništem, cena je 7 evra.
Luvr
Jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu je Luvr. Luvr je smešten u samom srcu Pariza na obali reke Sene. U muzeju Luvr se nalazi veliki broj značajnih umetničkih dela zapadne civilizacije nastalih u periodu između srednjeg veka i 1848. godine, ali isto tako i veliki broj dela vezanih za drevne civilizacije.
Muzej Luvr je deo palate Luvr. Izgradnja Luvra je započeta 1204. godine. Čuvena staklena piramida nad ulazom je sagrađena 1989. godine. Ukoliko želite da se upoznate sa istorijom Francuske i Pariza, Luvr je početna stanica na putu vašeg saznanja.
Montmartr
Krivudave ulice, stare kuće i pogled na čitav Pariz jesu tri glavne asocijacije najvišeg “brda” u Parizu po imenu Monmartr. Monmartr važi za epicentar nekadašnjeg francuskog boemskog života.
Mnoge poznate ličnosti (Emil Zola, Fransoa Trifo, Leon Fuko, Hajnrih Hajne itd.) iz sveta umetnosti su sahranjene na groblju Monmartr. U blizini Monmartra, u pariškoj ulici “crvenjih fenjera” se nalazi famozni kabare Mulen ruž.
Notr Dam
Svima je najverovatnije poznata priča o tužnom grbavcu Kvazimodi, glavnom liku romana “Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu”. Radi se o gotskoj katedrali Notr Dam.
Trijumfalna kapija
Obavezno prođite ispod Trijumfalne kapije koja spaja nov i star Pariz. Kapija je sagrađena po naređenju Napoleona Bonaparte.
Poseta veličanstvenom Versaju
Versaj se danas smatra pregrađem Pariza, dok je nekada bio selo, pa i mali grad.
Versaj je poznat širom sveta po istoimenom dvorcu koji je nekada bio kraljevska rezidencija Luju XIV, Luju XV i Luju XVI. Danas je otvoren za turističke posete.
Versajski dvorac je sa svojim uređenim parkovima nekada važio za najlepši dvorac u Evropi.
Versaj je kraljevima i njihovim dvorjanima bio dom u periodu između 1689. i 1789. godine.
Versajski dvorac je najlepše i najotmenije dostignuće francuske arhitekture i umetnosti 18. veka.
Luj XIV je predstavljan kao “bog sunca” Apolon. Dvorane dizajnirane tokom njegove vladavine su služile za glorifikaciju Sunca. Ta glorifikacija je simbolično predstavljala i veličala apsolutnu kraljevsku vlast nad zemljom.
Evo šta još treba obavezno videti u Parizu.
Sjaj i glamur Azurne obale
Azurna obala ili francuska mediteranska rivijera je najtopliji deo Francuske. Azurna obala je u znaku sunčanih dana i plavog mora. Najveći i najposećeniji grad rivijere je luka Nica.
Nica se nalazi između Kana i Monaka.
Nica je bio i ostao omiljeno letovalište među bogatim Englezima. Stari deo grada je povezan sa turističkim naseljima Vilfranš i Bolije koji su načičkani vilama bogataša.
U novom delu grada je najpopularnija i najprestižnija ulica “Englesko šetalište”.
Duž pomenute ulice su načičkani luksuzni hoteli i vile čiji stanovnici vode glamurozne živote. Plaže duž Nice su kamenite.
Naravno, plaže koje su u privatnom posedu su skuplje i uređenije od onih koje su otvorene za javnost.
Gradić Kan je iz ribarskog mesta još u 19. veku postao raj za bogate engleske i nemačke vikendaše. Za razliku od Nice, Kan je pored luksuznih vila načičkan i peščanim plažama.
Kan je naročito postao popularan među holivudskim zvezdama i onima koji se kao holivudske zvezde osećaju zbog filmskog festivala.
Filmski festival u Kanu je prvi put održan 1946. godine i od tada pa do danas, Kanom su se prošetale sve velike zverke iz sveta filma.
U Francuskoj možete zimovati jer imaju izuzetna a pristupačna skijališta, možete letovati, probati gastronomske specijalitete kakve nigde drugde nećete moći, uživati u arhitekturi gradova i osetiti se svetski.
Obavezno pre putovanja obezbedite najpovoljnije putno osiguranje za Francusku.
