Cena putnog osiguranja za Rumuniju

Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, kao i osigurane sume i osiguravajuće kuće.

U ovom trenutku, na period od 5 dana, cena putnog osiguranja za Rumuniju bila bi od 451-601 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.

Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.

Rumunija je najveća zemlja Jugoistočne Evrope

Ako je neka zemlja miroljubivi komšija Srbiji, onda je to Rumunija. Iznad svega, Rumunija je u svetu poznata kao dom grofa Drakule.

Kada ste u Rumuniji možete da planinarite, jer tu su Karpati, a ukoliko želite brčkanje u moru, tu je Crno more.

Rumunija je član EU porodice od 2007. godine.

Rumunija je zemlja na Balkanu koja se pored Srbije graniči sa Mađarskom, Bugarskom, Ukrajinom i Moldavijom. Karpati zauzimaju centralni i zapadni deo zemlje, dok na jugoistoku zemlja izlazi na Crno more.

Rumunija je u principu etnički čista zemlja u kojoj živi oko 89% Rumuna, 9% Mađara dok ostatak stanovništva čine Srbi, Rusi, Ukrajinci, Romi.

Pre nego što se zaputite za Japan ili Novi Zeland, ne bi bilo loše upoznati se sa znamenitostima i prirodom okolnih zemalja. Rumunija je dugo važila za siromašnu zemlju, ali bez obzira što nije Francuska na Balkanu, ona ima mnogo toga da ponudi turistima, naročito bliskim i susednim.

Putovanje za Rumuniju

Proleće i jesen su najbolji periodi za posetu Rumunije. Letnja sezona na obali Crnog mora je uglavnom prepuna, i klima je prijatna za kupanje i sunčanje, dok su hladne i bele zime rezervisane za skijanje na Karpatima.

Bukurešt je auto-putem od Beograda udaljen 596 kilometara, a vazdušnom linijom 449 kilometara. Što se tiče Temišvara, udaljenost od Beograda iznosi simboličnih 150 kilometara.

Sa kompanijom AirSerbia možete direktno leteti do Bukurešta za 133 evra (povratna karta). Let Beograd – Bukurešt traje sat i po vremena.

Međunarodni aerodrom Henri Koanda se nalazi u gradiću Otopenija koji je 16 kilometara udaljen od centra Bukurešta. Nacionalna rumunska avio-kompanija je Tarom.

Možete leteti i do Temišvara, povratna karta sa kompanijom Tarom je oko 245 evra, a ako vam je skupo, pratite letove na toj relaciji low-cost kompanija AirWizz, BlueAir itd.

Od Beograda do Bukurešta ne postoji direktna železnička linija, dok se do Temišvara dolazi s presedanjem u Vršcu. Rumunski unutrašnji železnički saobraćaj je odlično povezan sa svim mestima, moderno je opremljen i tačan.

Ukoliko do Bukurešta planirate kombi prevoz, topla preporuka je GEA tours. Inače, ne postoji turistička agencija koja nema u svojoj ponudi aranžman za Rumuniju tokom cele godine.

Poslednjih deset godina je statistika pokazala da Srbi od susednih zemalja najviše vole da Novu Godinu dočekaju u Bukureštu, a Noć veštica u dvorcu Drakule.

Srbi se uglavnom odlučuju da kolima odu do Temišvara i to preko Pančeva, Alibunara i Vršca. Pod obavezno kupite vinjetu (3 evra) na jednoj od benzinskih pumpi ispred graničnog prelaza.

Za Rumuniju vam ne treba međunarodna saobraćajna dozvola, niti zeleni karton. Pod obavezno treba imati protivpožarni aparat. Saobraćajnih kontrola ima dosta, a cena kazni nije zanemarljiva.

Bukurešt ima vremensku razliku od +1h u odnosu na Beograd.

Dokumentacija i viza za boravak u Rumuniji

Srbi mogu bez vize u Rumuniji boraviti do 90 dana, kao i u ostalim zemljama EU. Pored biometrijskog pasoša, za ulazak i izlazak iz Rumunije je neophodno imati potvrdu o putnom zdravstvenom osiguranju, kao i overenu povratnu kartu. Ponekad se na granici traži i dokaz o mestu odsedanja u Rumuniji.

Jedinstveni broj telefona u Rumuniji za policiju, vatrogasce i hitnu pomoć je 112, broj za hitne slučajeve od granične policije je 021/9590, broj za hitne medicinske slučajeve je 021/962.

Konzularno odeljenje ambasade Rumunije u Beogradu se nalazi na adresi Miloja Đaka 1c. Pored Beograda, predstavništva se nalaze u Zaječaru i  Vršcu.

Ambasada Republike Srbije u Bukureštu je na adresi Calei Dorobantilor nr. 34, sector 1, a broj telefona je 021/211-9871.

Zvanični jezik je rumunski, valuta lej (1 lej = 27 RSD), a vera pravoslavna.

Srbi se inače u poslednje vreme dosta zanimaju za dobijanje rumunskog državljanstva jer sa njime mogu da rade i školuju se bez problema na teritoriji EU, ali je ta misija nešto teže ostvariva nego sa onima koji imaju Mađare ili Bugare za roditelje/pretke.

Srbi u Rumuniji

Srbi u Rumuniji su priznata nacionalna manjina, peta po brojnosti u zemlji. Najviše Srba živi u samom Temišvaru i oko njega, kao i čitavom dužinom graničnog prelaza sa Srbijom. U Temišvaru postoje tri srpske crkve od kojih je najveća Saborna crkva.

U rumunskom delu Banata koji je naseljen od strane Srba nalaze se manastiri koji su pripadali ili još uvek pripadaju Beogradskoj patrijaršiji. Dositej Obradović spada u poznate Srbe rođene na teritoriji današnje Rumunije.

Sloveni, preci Srba, naseljavali su područje današnje Rumunije još u ranom srednjem veku. Krvava je i puna proganjanja bila viševekovna istorija Srba i na području rumunskog Banata, ali se čini da se njihov broj zbog loše ekonomske situacije prepolovio u poslednjih osam decenija.

Najznačajnija društveno-kulturna organizacija koja brine o životu, radu i tradiciji Srba je Savez Srba u Rumuniji –  savezsrba.ro.

Danas, najpoznatiji Srbin u Rumuniji dr. Slavomir Gvozdenović (predsednik pomenutog saveza), strepi za budućnost opstanka Srba u Rumuniji jer je primetan nagli pad nataliteta.

Znamenitosti Bukurešta

Bukurešt jeste jedna u nizu balkanskih metropola, grad poznat pod nazivom „mali Pariz“ ili „Pariz istoka“.

Područje današnjeg Bukurešta je naseljeno ljudima još iz praistorije, ali se 1459. godine prvi put pominje u pisanim izvorima. Bukurešt važi za jednu od najmlađih prestonica Evrope.

Od trenutka kada je prvi put Bukurešt proglašen glavnim gradom kraljevine Rumunije 1862. godine, dosta se oslanjao na Francusku, tako da je i sam izgled grada poprimio dosta od tadašnje arhitekture Pariza. Bukurešt je prepun zelenih parkova, avenija, dvorskih palata.

Zlatno doba Bukurešta je trajalo između dva svetska rata. Na žalost, stari izgled grada nisu toliko promenili Nemci za vreme ratova i bombardovanja, koliko komunisti za vreme mandata predsednika i diktatora Nikolaja Čaušeskua.

Režim Čaušeskog je razbijen nakon krvave revolucije 1989. godine i sve dok nisu postali deo EU, Rumuni su važili za jako siromašan narod.

Za razliku od Beograda, Bukurešt ima svoj metro, a takođe ima i svoju Trijumfalnu kapiju koja je identična originalnoj. Mnoge razglednice iz Bukurešta na sebi imaju upravo ilustraciju Trijumfalne kapije sa Palatom Parlamenta u pozadini.

Najlepša zgrada u Bukureštu je koncertna dvorana – Rumunski Ateneum. Zgrada podseća na nekakav drevni hram zbog dorskih stubova i kupole koja ide 40 metara u visinu. Izgradnja dvorane je završena 1888. godine i to uz pomoć priloga građana.

Još jedna razlika između Beograda i Bukureštu je odnos prema kulturi – Bukurešt broji 37 muzeja i 22 pozorišta. Najposećeniji je Narodni muzej Rumunije koji se nalazi na Trgu revolucije. Muzej je podeljen na tri dela – Srenjovekovna umetnost Rumunije, Moderna umetnost Rumunije i Evropska umetnička galerija.

Noćni život u Bukureštu je u znaku džez klubova i klabinga. Među Rumunima i turistima je naročito omiljeno obilaženje više klubova u toku jedne noći (club-hopping).

Maskota Bukurešta je Mitica, lik iz knjiga rumunskog pisca Jona Luke Karađalea.

Selo muzej u Bukureštu

1936. godine je na obalama jezera Herastrau napravljeno i otvoreno tzv. Selo muzej koje se i dan danas sastoji od kolekcije kuća i vetrenjača koje oslikavaju život Rumuna kroz istoriju. Najstarije kuće datiraju iz 17. veka. U ovom muzeju se takođe možete upoznati sa starim zanatima poput grnčarenja i pletenja. Na obalama jezera je takođe smešten najlepši i najveći rumunski park koji se zove kao i jezero.

Najveća zgrada parlamenta u Evropi

Posle Pentagona u Americi, najveća zgrada parlamenta na svetu se nalazi u Bukureštu. U samoj zgradi se nalazi preko hiljadu prostorija strateški raspoređenih na sedam spratova ispod i dvanaest spratova iznad zemlje. Izgradnju parlamenta je započeo Čaušesku u želji da ima veći dvorac nego neki tamo fićfirić-političar iz Francuske.

Palata Parlamenta se nalazi u samom gradskom jezgru i na prvi pogled, dok se ne uđe, ne deluje ogromno. Što se tiče enterijera, kristal, zlato i mermer dominiraju. Ispod zgrade se nalazi ogromno atomsko sklonište, a na samom krovu zgrade heliodrom.

U okviru zgrade se od 2003. godine nalazi Muzej savremene umetnosti. Samo pet posto zgrade je otvoreno za turiste kojih dnevno ima na hiljade.

Cena ulaznice za obilazak tih pet posto je 10 evra, a ukoliko želite nešto da fotkate, znajte da se dodatno plaća.

Posetite Temišvar makar na jedan dan

Ako je Bukurešt „mali Pariz“, za Temišvar kažu da je „mali Beč“. Temišvar se nalazi na reci Begej i broji oko 320.000 stanovnika.

Prvi zapisi o Temišvaru datiraju iz 1212. godine i od tada pa do savremenog doba, grad je bio pod uticajem raznih kultura, preko rimske i otomanske do mađarske.

Temišvar je mesto odakle je krenula krvava revolucija i skidanje Čaušeskua s trona apsolutne vlasti.

U Temišvaru se nalazi Konzulat Republike Srbije na sledećoj adresi – Str. Remus No 4, 300194 Timisoara, O.P.5. Broj telefon je 0256/490-268 i 0256/ 490-334.

U samom Temišvaru se nalaze tri trga – Trg pobede, Trg slobode i Trg ujedinjena. Trg ujedinjena je najveći i najzeleniji, dok se Trg pobede vezuje za kraj krvave revolucije i pobedu nad domaćom tiranijom.

Trg slobode je najmanji i najstariji trg među pomenutima.

Kako je Temišvar tokom svoje duge istorije bio tvrđava, danas se razlikuju  dve – jedna starija iz srednjovekovnog doba i druga tvrđava, novijeg datuma, iz vremena vladavine Habzburške monarhije.

Temišvar važi za zeleni grad parkova od kojih je najlepši Botanički park.

Na svakom koraku u Temišvaru se nalazi neki istorijski spomenik, verski objekat ili znamenitost koja ukazuje na multikulturalnu atmosferu grada.

Muzej Banata je najveći muzej u Temišvaru i podeljen je na nekoliko sekcija od kojih je najposećenija etnografska sekcija Banata i muzej na otvorenom sela Banata (nalazi se na obodu grada).

Pažnju turistima privlači i Memorijalni muzej revolucije 1989, jer sadrži dosta materijala zahvaljujući kojima možete da rekonstruištete sliku iz bliske i slične nam prošlosti sestrinske Rumunije.

Cene i šoping u Temišvaru

U Temišvaru možete razmeniti novac u menjačnicama koje se nalaze u okviru tržnih centara i bolje opremljenih benzinskih pumpi.

Cene smeštaja u Temišvaru nisu među najeftinijima na svetu, ali nije ni preskupo. Hostel i pansion se kreće oko 15 evra, a najeftinije noćenje u hotelu oko 25 evra.

Cene hrane i pića nisu visoke, pa čak i u restoranima (od 10 do 30 evra po obroku). Temišvar broji preko 70 restorana i 100 kafića, tako da nećete ostati gladni i žedni.

Restorani sa niskim cenama obroka u Temišvaru su – Pan Rusovan, Napoleon, Timisoreana, Dorna. Probajte neko od rumunskih jela koje predstavlja kombinaciju mađarske, srpske, arapske i nemačke kuhinje, a potom obrok zalijte na daleko poznatim rumunskim vinima.

Ako Srbi zbog nečega vole da dođu u Temišvar, onda je to tržni centar Julius Mol koji se nalazi na listi najvećih na Balkanu. Julius Mol se nalazi na 15 minuta hoda od Trga ujedinjenja.

U okviru njega se nalazi preko 300 prodavnica poznatih svetskih brendova, što skupih i luksuznih, to jeftinih i pristupačnih prosečnom rumunskom/srpskom budžetu.

Kako je Temišvar univerzitetski grad prepun mladih ljudi, pravo je uživanje provoditi se po njegovim noćnim klubovima, kafićima i pabovima kojih ima u dovoljnom broju.

U Temišvaru se tokom cele godine održavaju muzički, filmski i pozorišni festivali, što ukazuje na svakodnevni burni život gradića.

Prenoćite u dvorcu grofa Drakule

Mnoge turističke agencije imaju u svojoj ponudi aranžmane koji obuhvataju posetu oblasti Translivanije. Cena aranžmana se uglavnom kreće oko 100 evra i obuhvata četiri dana.

Translivanija ili Erdelj se nalazi u karpatskoj oblasti Rumunije, a razloge popularnosti među turistima treba tražiti u zloslutnim dvorcima razbacanim po šumama i gorama.

Aranžman “Drakulina tura” obuhvata posetu dvorca Bran (podignut u XIII veku) koji je poznat po tome što je u njemu bio zatočen rumunski vladar Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula.

Vlad Cepeš je imao običaj da zarobljenike muči i nabada na kolac, tako da ga Rumuni doživljavaju kao narodnog heroja, a drugi narodi (naročito Turci) kao strah i trepet.

Irski pisac Bram Stoker je “glavni krivac” za popularnost ovog dvora i vladara zbog svog romana Drakula iz 1897. godine. Cena ulaznice za posetu dvorca je 6 evra za odrasle tj. 2, 5 evra za studente.

Jedna od legendi se vezuje i za “strigoe” tj. duhove oko dvorca koji noću napadaju ljude i muče ih u snu.

Dvorac Bran se inače nalazi u neposrednoj blizini najlepšeg grada Rumunije – Brašova. Brašov karakteriše gotska i barokna arhitektura.

Aranžmani obuhvataju i posetu grada Sibiu u južnoj Translivaniji. Grad je neposredno nakon što je Rumunija ušla u EU proglašen evropskom kulturnom prestonicom. Staro gradsko jezgro ponosno nosi naziv “muzej na otvorenom”.

Pored svega pomenutog, Rumunija ima razvijen banjski i primorski turizam. Na turistima je samo da se osiguraju najpovoljnijim putnim osiguranjem i odluče gde će, kada i šta posetiti u komšijskoj državi Rumuniji – izbor je i više nego odličan!