Švajcarska je bogata i razvijena zapadnoevropska zemlja u kojoj sve funkcioniše organizovano, kao sat. Švajcarska je poznata po bankarstvu, ali se radi i o zemlji čokolade, sireva, skijanja i satova.
Glavni grad Švajcarske je Bern, a najveći Cirih.
Švajcarska je posle Nemačke omiljena za emigraciju među Srbima i Hrvatima.
Zvanični naziv države je Švajcarska konfederacija (na latinskom jeziku Confoederatio Helvetica).
Cena putnog osiguranja za Švajcarsku
Cena putnog osiguranja se često menja i zavisi od više faktora. Cena je različita za različite destinacije, broj dana, godišta putnika, vrste putovanja, da li je individualna ili porodična polisa, kao i visine osigurane sume i osiguravajuće kuće.
U ovom trenutku, na period od 15 dana, cena putnog osiguranja za Švajcarsku bila bi od 3,000-5,000 RSD po osobi zavisno od toga za koju se osiguravajuću kuću odlučite i koji nivo zaštite želite.
Na period od 90 dana, putno osiguranje za Švajcarsku za 1 osobu sada bi koštalo od 4,000-6,500 RSD.
Za tačnu cenu, najbolje je da pošaljete besplatan upit za putno osiguranje preko naše forme, a mi ćemo brzo pronaći najbolje rešenje za Vaše putovanje.
Ako idete u Švajcarsku na skijanje, obavezno napomenite kako bi u Vaše putno osiguranje bio uključen i ski-rizik za dodatnu zaštitu.
Geografski položaj i klima alpske Švajcarske
Švajcarska je kontinentalna država smeštena u Srednjoj Evropi.
Ona je ujedno i alpska država, jer je smeštena na Alpima. U Švajcarskoj postoji preko 80 planinskih vrhova koji idu preko 4.000 metara nadmorske visine.
Sve u svemu, raj za skijaše i ljubitelje zimskih sportova! Najviši vrh je Monte Rosa i nalazi se na 4.638 metara nadmorske visine.
Švajcarska je okružena bogatim i razvijenim zemljama – Nemačka, Austrija, Francuska, Lihtenštajn i Italija.
Švajcarska broji oko 1.500 jezera od kojih je Ženevsko najveće. Na drugom mestu po veličini dolazi Bodensko jezero.
Kroz Švajcarsku protiče reka Rajna.
Pored Ciriha i Berna, treba pomenuti i druge veće gradove – Ženeva, Bazel, Lozana, Lucern.
Svi gradovi su besprekorno čisti i pružaju lokalnom stanovništvu kvalitetan život, a turistima dobar i bogat sadržajem ispunjen odmor.
Klima u Švajcarskoj
U Švajcarskoj vlada umereno-kontinentalna klima, ali se temperature i količina padavina razlikuju od mesta do mesta.
Istok zemlje je najhladniji. Najvlažnije je u kantonu Tičino i u području visokih Alpa.
Na Alpima vlada planinska klima. Na većim nadmorskim visinama su zima i sneg stalno prisutni.
Jug Švajcarske ima najblažu klimu, sa karakteristikama mediteranske.
Demografija Švajcarske
Švajcarska je podeljena na 26 kantona. Svaki kanton ima svoj glavni grad. Najveći kanton je Graubinden, a kanton sa najviše stanovnika je Cirih.
Švajcarska prema poslednjem popisu iz 2015. godine ima 8.306.200 stanovnika. Cirih kao najveći grad ima 350.000 stanovnika, dok glavni grad Bern ima oko 130.000 stanovnika.
Švajcarska je zemlja u kojoj žive i rade strani državljani, najviše iz Italije, Portugalije, Turske, Nemačke.
Za dobijanje švajcarskog državljanstva je moguće podneti zahtev nakon 12 godina života i rada u Švajcarskoj. Takođe je bitno poznavanje jednog od četiri službena jezika.
Službeni jezici Švajcarske su nemački, francuski, italijanski i retoromanski. Najzastupljeniji je nemački jezik.
Što se tiče religije, hrišćanstvo je dominantna religija, ali nije zvanična. Najviše je katolika, potom na red dolaze protestanti. Islam i pravoslavlje su manjinske religije.
Viza, važni telefoni i valuta Švajcarske
Srbima za boravak u Švajcarskoj nije potrebna viza za boravak do 90 dana.
I više nego poželjno je putno zdravstveno osiguranje jer je Švajcarska izuzetno skupa zemlja, i lekarski pregledi mogu da koštaju čitavo bogatstvo.
Ambasada Švajcarske u Beogradu se nalazi na adresi Bulevar Oslobođenja 4.
Ambasada Srbije se nalazi u Bernu (Seminarstrasse 5, 3006 Bern, Schweiz).
Pozivni broj za Švajcarsku je +41.
Pozivni broj za Cirih je 0261, za Bern 031, za Ženevu 022.
Pozivni brojevi za policiju su 112 i 117, pomoć na putu 140, vatrogasna služba 118.
Zvanična valuta u Švajcarskoj (i u Lihtenštajnu) jeste švajcarski franak.
Putovanje do bogate Švajcarske
Internacionalni aerodromi u Švajcarskoj se nalaze u Cirihu, Bazelu i Ženevi. Aerodrom u Cirihu je najveći i godišnje opsluži oko dvadeset miliona putnika.
Direktni let Beograd-Cirih traje dva sata i cena povratne karte sa kompanijom Swiss košta 115 evra.
Direktni let Beograd-Ženeva takođe traje dva sata i cena povratne karte sa kompanijom Swiss košta oko 150 evra. Ukoliko letite low cost kompanijom EasyJet, karta vas može izaći 40 evra. Aerodrom je 4 kilometara udaljen od centra Ženeve.
Moguće je leteti iz Niša do Bazela za 33 evra sa kompanijom WizzAir.
Beograd je udaljen od Ciriha 1.251 kilometar.
Ukoliko se ne bi napravila nijedna pauza, putovanje drumskim vozilom bi trajalo 13 sati.
Do Ciriha se može doći preko Mađarske, Beča i Salzburga, ali i preko Hrvatske (Zagreb), Slovenije (Ljubljana), Nemačke (Minhen), Austrija (Bregenc).
Beograd je od Ženeve udaljen 1.329 kilometara.
Da biste se vozili kroz i po Švajcarskoj, pored važeće nacionalne, potrebna je i važeća međunarodna dozvola (zeleni karton).
Švajcarska mreža auto-puteva spada među najrazvijenije na svetu, dok je železnička mreža (posle Japanske) najgušća na svetu i iznad svega – izvanredno organizovana.
Zanimljivosti o Švajcarskoj za koje možda niste znali
Nijedna nacija na svetu ne pojede na godišnjem nivou toliko čokolade koliko Švajcarska. Kada je proizvodnja čokolade u pitanju, Švajcarska je prva u svetu.
Švajcarska, pored Vatikana, je jedina država na svetu koja ima zastavu u obliku kvadrata.
Švajcarski naučnik Albert Hoffman je prvi napravio LSD.
Švajcarska spada u zemlje koje skoro da nemaju problem sa kriminalom.
Čuveni sir Ementaler je švajcarskog porekla, i njegovo poreklo datira iz 13. veka, iz okoline Berna.
U Švajcarskoj je samoubistvo legalan čin.
Mlečna čokolada je prvi put napravljena u Švajcarskoj 1875. godine.
U Švajcarskoj postoji advokat koji pred Sudom brani životinje i bori se za njihova životna prava.
Učitelji i profesori spadaju među najplaćenijim profesijama u Švajcarskoj. Švajcarci jako ozbiljno gledaju na obrazovanje i talenat.
U Švajcarskoj je ilegalno čuvati jedno morsko prase. Oni se moraju čuvati u paru.
U Švajcarskoj za svakog stanovnika postoji posebno nuklearno sklonište.
Posle Japanaca koji se smatraju najdugovečnijom nacijom na svetu, dolaze Švajcarci.
Švajcarski biznismen Jean-Henri Dunant je 1901. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. On je osnivač humanitarne fondacije Crveni Krst.
U Švajcarskoj je više banaka nego stomatologa. Na svakog 1.400-og stanovnika dođe jedna banka.
Najskuplja kafa na svetu se proizvodi u Švajcarskoj.
Najpopularnija svetska knjiga za decu Hajdi je napisana od strane autorke švajcarskog porekla (Johanna Spyri).
Prvi vodootporni ručni sat je napravljen u Švajcarskoj 1927. godine.
Albert Ajnštajn je došao do svoje teorije relativiteta dok je studirao i radio u Bernu.
Piće Apsint je prvi put spravljeno u Švajcarskoj, krajem 18-og veka.
Grad nazvan po medvedu – Bern
Bern je četvrti po veličini grad u Švajcarskoj. Bern je osnovan 1191. godine. Grb grada u sebi sadrži simbol medveda.
Reč bern bukvalno prevedena znači medved. Osnivač grada Berthold V je grad nazvao Bern nakon što je savladao medveda u lovu.
Bern je glavni grad Švajcarske postao 1848. godine.
Centar Berna je pod zaštitom UNESCO-a. Jedinstvene srednjovekovne građevine u centru Berna su ostale sačuvane kao nigde drugde u Evropi.
U centru Berna se nalazi gotska katedrala Minster na čijoj izgradnji se počelo 1421. godine, dok je za javnost postala dostupna 1893. godine.
Radi se o najvišoj katedrali u Švajcarskoj.
Simbol Berna jeste Zytglogge, kula sagrađena početkom 13-og veka. Na kuli se nalazi astronomski sat čiji mehanizam pokreće lutke koje zvone.
Kroz Bern protiče reka Are.
Bern je grad fontana i muzeja. Švajcarski muzej posvećen istoriji alpinizma se nalazi u Bernu.
Najlepši park u Bernu je Rose garden sa kojeg se pruža pogled na centar grada i reku Are. U njemu se uzgaja oko 223 vrste ruža. Park je nekada bio groblje.
U Bernu se nalaze značajne državne institucije.
Na osam kilometara od centra Berna se nalazi manji međunarodni aerodrom.
U kantonu Bern se nalazi poznato turističko mesto Interlaken, smešteno između dva jezera – Brienc i Tun.
Šta videti u Ženevi – gradu časovnika
Ženeva je kosmopolitski grad, ujedno i glavni grad frankofonske Švajcarske.
U Ženevi se nalazi evropsko sedište – Ujedinjenih nacija, Internacionalnog humanitarnog udruženja Crveni Krst, Svetske zdravstvene organizacije, Svetskog ekonomskog foruma, Svetske trgovinske organizacije.
Zgrada Ujedinjenih nacija je otvorena za turističke posete.
Ženeva je od Berna udaljena 165 kilometara, a od Ciriha 280 kilometara. Ženeva je poznato bankarsko središte.
U Ženevi se proizvode skupi časovnici po kojima je Švajcarska poznata u svetu.
Kanton i grad Ženeva su konačno postali deo Švajcarske 1815. godine. Za vreme Francuske revolucije, Ženeva je pripadala Francuskoj.
U okviru kantona Ženeva se nalazi Lemansko jezero poznatije kao Ženevsko. Na kraju Ženevskog jezera počinje reka Rona koja se uliva u Sredozemno more.
Na severnoj strani Ženevskog jezera se nalazi univerzitetski grad Lozana. U Lozani se nalazi sedište Međunarodnog olimpijskog komiteta i Olimpijski muzej.
Skoro 40% stanovništva u Ženevi čine stranci koji ne govore francuski.
U Ženevi su rođeni pevač Fil Colins (Phil Collins), pevačica Yoko Ono, glumica Izabela Ađani (Isabelle Adjani).
U Ženevi se nalazi oko 20 parkova namenjenih za odmor i relaksaciju.
U Ženevi se održava međunarodni sajam automobila svake godine. Prvi put je bio održan 1905. godine.
1. Vodoskok Jea d’Eau (Water Jet) na Ženevskom jezeru
Vodoskok toliko ide u visinu (140 metara), da je moguće videti ga iz aviona.
Radi se o najpoznatijem simbolu po kojem se prepoznaje Ženeva. 25. avgusta 2016. godine je vodoskok slavio 125 godina svog postojanja.
2. Katedrala Svetog Petra
Najstarija katedrala u Ženevi, smeštena u starom delu grada, čija izgradnja je trajala skoro 400 godina je posvećena Svetom Petru.
Katedrala je sedište protestantske reformacije u Ženevi.
Katedrala je urađena u duhu gotike, osim glavne fasade koja je u 18. veku podignuta u duhu neoklasicizma.
3. Zid reformacije
U prelepom parku Bastions, smeštenom u srcu Ženeve, se nalazi zid posvećen reformatorima iz reda protestanata. Uz sam zid su postavljene četiri monumentalne statue poznatih reformatora.
Ovde se nalazi i jedna zgrada Univerziteta u Ženevi i njena biblioteka.
Na samom ulazu u park se nalazi ogromna šahofska tabla sa figurama.
Leti se u parku održavaju razne manifestacije i festivali.
4. Muzeji u Ženevi
U Ženevi se nalazi oko trideset muzeja i galerija koji prezentuju kulturološki i istorijski aspekt Švajcarske.
Tu je Prirodnjački muzej, Muzej posvećen Crvenom Krstu, Umetnički i istorijski muzej, Muzej moderne i konceptualne umetnosti itd.
Muzej posvećen porodici Mejson (Maison tavel) je najstarija kuća u Ženevi, izgrađena u 12. veku.
Konzervatorijum i botanička bašta je muzej posvećen hortikulturi.
Za istoriju časovnika je zadužen muzej Patek Filip (c).
5. Polomljena stolica
Ispred zgrade Ujedinjenih nacija se nalazi monumentalna skulptura napravljena od drveta i u obliku je džinovske stolice. Stolica je visoka 12 metara, i jedna noga joj je polomljena.
Polomljena stolica je tu da opominje političare sklone ratovanju. Polomljena stolica je opozit minama i bombama bez kojih se ostaje bez udova, a i glave.
Svetski finansijski i bankarski centar – Cirih
Cirih se nalazi na severu Švajcarske i glavno je ekonomsko i saobraćajno čvorište države. Grad je smešten na severozapadu Ciriškog jezera.
Nemački jezik je zvanični jezik kantona i grada Cirih, a stanovništvo je tradicionalno nemačko.
U Švajcarskoj, reč Cirih se može izgovoriti na šest različitih načina. Pre nego što je u 10. veku dobio naziv Cirih (Zurich), grad je nosio latinski naziv Turikum.
Verovali ili ne, tokom srednjeg veka, žene su bile te koje su bile političke moćne i uvažene u Cirihu i njegovoj okolini.
U srcu Ciriha se nalazi crkva posvećena Svetom Petru. Na tornju crkve se nalazi najveći časovnik u Evropi.
U Cirihu se nalazi 1.200 fontana. Ono što je zanimljivo jeste pijaća voda koja se nalazi u svim tim fontanama.
U prošlom veku, zabeleženo je da se Ciriško jezero zamrzlo dva put. Prvi puta daleke 1929. godine i drugi put 1962/1963. godine.
Pokret Dadaizam je nastao u Cirihu nakon II Svetskog rata.
Cirih je grad-domaćin jednom od najvećih uličnih tehno žurki na svetu.
Svake godine se nekoliko miliona ljudi početkom avgusta obuče živopisno i uz zvuke elektronske muzike struji i „lebdi“ nad ulicama Ciriha.
Svaki put kada padne temperatura u Cirihu, čuvari puštaju pingvine da se šepure zoo-vrtom.
Mnoga istraživanja su pokazala da su Švajcarci sretna nacija.
Saznajte šta sve treba videti u Cirihu.
Ukoliko želite da se uverite u tu tvrdnju, organizujte put i krenite u potragu za švajcarskom srećom uz najbolje putno osiguranje.
